Tag Archives: Marketing

Kako je nekada izgledalo oglašavanje?

Pre par nedelja je na sajtu Vintage Ad Browser osvanula impresivna kolekcija starih reklama i oglasa. Ova virtuelna marketing antikvarnica nudi preko 100 hiljada različitih reklamnih ostvarenja starih i po 150 godina. Sajt je lepo tagovan, podeljen po kategorijama i spreman za pretraživanje. Ovde na primer možete pratiti razvoj Coca Colinih marketing strategija od 1905. do sada, ili zaviriti u vojnu propagandu drugog svetskog rata.

Stara reklama za cigarete

Sajt vam može poslužiti kao inspiracija za neki retro-orijentisani dizajn, reklamni slogan, ili  tipografiju. Možete pratiti transformaciju propagandnih poruka na prelazu iz proizvodne u eru masovnog marketinga, ali i uočiti konstantnost marketing apela na primarne okidače ljudskih akcija (seks, strah, pripadanje zajednici, socijalni rang…). Ova kolekcija je dragocena i sa istorijskog aspekta, otkrivajući postepenu promenu duboko ukorenjenih stavova i običaja (rasizamuticaj duvana na zdravlje,načina ulepšavanja, itd.).

Čokoladni PR

Male porodične firme i prodavnice se retko odlučuju za otiskivanje u vode ozbiljnog marketinga, dok odnosi s javnošću najčešće za njih predstavljaju opasnu teritoriju na koju je bolje ne ulaziti (pogotovo kada se uzme u obzir česta i skupa ovdašnja medijska praksa “ja tebi platim oglas, ti gurneš i jedan PR tekst pride”). Marketing napori se uglavnom zaustavljaju na oglašavanju štampanjem  promotivnih flajera i kesa, uz poneku reklamicu na lokalnom radiju i novinama. Ipak,  primeri kako se PR može upotrebiti za besplatnu promociju jedne male porodične manufakture ipak postoje, koristeći suštinu odnosa s javnošću, pričanje zanimljive priče koju će mediji prihvatiti i proslediti. Predstavljam vam jedan čokoladni case study.

Čokolaterija San Marina postoji od 2005. godine, kao mala porodična prodavnica u kojoj se ljubav prema čokoladi ručno pretvara u više od 80 vrsta slatkih poslastica. Međutim, i na ovom tržištu se stvorila ozbiljna konkurencija, pa kvalitet više ne može biti odlučujući faktor koji utiče na prodaju. Ove godine su vlasnici konačno shvatili da je i jednoj ovako maloj firmi potrebna osoba koja će voditi promotivne aktivnosti. Na to mesto je došla Merima Krstić, a jedna od njenih prvih akcija bila je lansiranje konkursa na Infostudu kojim se tražio “degustator čokolade”. Ovaj jednostavni i lepo formulisan oglas pokrenuo je pravu lavinu medijskih objava sa temom ‘Najslađeg posla na svetu”. Ako koristimo sistem merenja PR efekata analogijom sa plaćenim oglašavanjem, jasno je da je ova kampanja imala neverovatan ROI, uzevši u obzir članke u Nedeljnom Telegrafu, Kuriru, Blic Ženi, Hello-u, Politici, Ekonometru, Glasu Javnosti, Frankfurtske vestima… Kada se na to dodaju i reportaže emitovane na dnevnicima RTS-a, Pinka, B92, TV Avali, shvata se ogromni domet koji je imala ova akcija.

Continue reading

10 najuticajnijih reklamnih slogana

Tagline Guru je objavio listu najuticajnijih reklamnih slogana, napravljenu anketiranje više od sto profesionalaca iz oblasti marketinga, oglašavanja i brendinga. Evo prvih deset, a ostatak možete pogledati ovde:

1.Got milk? (1993) California Milk Processor Board

2. Don’t leave home without it. (1975) American Express

3. Just do it. (1988) Nike

4. Where’s the beef? (1984) Wendy’s

5. You’re in good hands with Allstate. (1956) Allstate Insurance

6. Think different. (1998) Apple Computer

7. We try harder. (1962) Avis

8. Tastes great, less filling. (1974) Miller Lite

9. Melts in your mouth, not in your hands. (1954) M&M Candies

10. Takes a licking and keeps on ticking. (1956)Timex

Ukoliko ste propustili, ovde je već objavljeno kako nastaju neki popularni slogani.

WiFi u službi marketinga

Evo jedne teme koja već duze zaokuplja moju pažnju, prvenstveno svojom neiskorišćenošću u našoj zemlji. Wireless mreže su nešto što nas definitivno okružuje, na prometnijim mestima se neretko pronalazi i više od desetak njih. Svaka od njih krije određeni oglašivački potencijal, samo je potrebno odgovarajuće podesiti mrežu, i ‘voila’, evo još jednog alata kojim možete poslati potencijalnim potrošačima poruku, servirati im baner dok surfuju po vašim radio talasima, preusmeriti ih na vaš home page, ili nešto slično.

Prvi put sam u praksi video ovaj tip oglašavanja u Kotorskoj marini, gde su ‘putnici namernici’ mogli izabrati wifi hot spot jednog obližnjeg restorana. Naizgled otvorena mreža, nudila je besplatan surf solidnom brzinom ljudima koji su tu uplovili svojim jahtama ili jedrilicama, ili onima koji su se samo šetali marinom. Konekcija bi se svakih 5-10 minuta bila presecana preusmeravanjem na home page restorana, gde se na mapi mogla videti njegova lokacija, zatim njegov opis sa slikama i karakteristikama menija. Da bi se surfovanje nastavilo bilo je potrebno kliknuti na dugme ‘continue’, ili ukucati username i pass za konekciju neometanu prekidima. Odmah mi se svideo ovaj način promocije restorana, jer je svima (ne samo potencijalnim potrošačima) nudio određenu vrednost, a opet je postojala i određena segmentacija, jer, gledano sa marketinškog aspekta, za restoran ipak više vrede ljudi koji obitavaju u marini od uobičajenog demografskog proseka koji šeta na ulicama.

Jedna od vrednosti ovakvog tipa oglašavanja je upravo ta što u startu nudi određenu vrstu segmentacije, na osnovu same lokacije potrošača, ili jednostavno što posedovanjem (i korišćenjem) nekog wireless uređaja (laptop, mobilni, ili neki drugi wifi gedžet) njih svrstava u neku napredniju ili finansijski sposobniju grupu. Cena može biti vrlo niska, jer uključuje wifi mrežu (i broadband internet konekciju) koja verovatno već postoji, i njeno podešavanje. Možete početi već sa promenom imena vaše wireless mreže u web adresu kompanije, slogan, telefon, ili nešto slično (tzv. SSID advertising). Ograničenje je 32 simbola, a ono se delimično može zaobići korišćenje access point-a koj ima mogućnost kreiranja virtuelnih AP-a, čime se prostor za vaše poruke multiplikuje.

Navešću još nekoliko inostranih primera korišćenja ovog tipa marketing komunikacije sa potrošačima:

Germanwings je na nekim aerodromima sa kojih leti instalirao hot spotove nazvanim tako da reklamiraju njihove ponude letova sa tih aerodroma (npr. Ibiza from 19,99 Euro). Kada se putnik konektuje na neki od njih, pored mogućnosti za besplatno surfovanje,  automatski mu se otvara i stranica sa više infa o datoj ponudi i mogućnosti da bukira taj let.

Continue reading

99 Francs – Film za sve (anti)advertajzere

“Imaš prelepu kosu.
To je perika.
Tvoje oči su prelepe.
To su sočiva.
Obožavam tvoje grudi.
To je Wonderbra.
Imaš prelepe noge.
Ah, konacno jedan kompliment.”

Ovo je dijalog iz filma “99 Francs“, koji pričajući o životu čoveka zaposlenog u marketing agenciji, odslikava učinak advertajzinga na našem poimanju stvarnosti, i uticaju reklama koji nam nameću neke veštačke vrednosti kao sopstvene. Film je napisan po istoimenom bestseleru Frederika Begbedea, kod nas izdat (i rasprodat) kao “399 dinara” (neka vas to ne zbunjuje, knjiga se u svakoj zemlji zove onoliko koliko i košta ). Priča prati Oktava Paranga, poznatog kopirajtera koji uživa u hedonističkom životu prožetim drogom, sexom, i profesionalnim uspehom (umesto rokenrola). Međutim, u jednom trenutku se okreće protiv industrije koja mu je sve to podarila, čime film definitivno prerasta u tiradu antikonzumerističkih stavova, predstavljenu na vrlo zabavan način. Kritika advertajzinga sigurno nije jedino što vas može privući filmu, dijalozi su vrlo zanimljivi, a obilato korišćenje droge u filmu odslikano povremeno i animiranim sekvencama, vas može podsetiti na klasike ovog žanra kao što su “Trainspotting” i “Acid house”. 

Moguće da neko ne bi preporučio ovaj film ljudima koji se bave marketingom, jer bi im poljuljao veru u ono čime se bave, ali mislim da im on ipak može pomoći u shvatanju svog posla. Sve novije marketing knjige nas uče da sve počinje od potrošača i njegovih potreba, a na nama je da to shvatimo suštinski, i pre svega, etički. Moć reklama je svima poznata, potrebno je da se savest ljudi koji ih stvaraju malo aktivira i fokusira sa ekspoloatacije potrošača na opšte i dugoročno blagostanje ljudi koji nas okružuju…

Mercedes-Benz – da li tekst na bilbordu može biti predug?

Uobičajna pravila dizajniranja bilborda nam govore da tekst mora biti kratak, sa što manje reči (preporučuje se 4-6), uz izbegavanje komplikovanih termina i metafora. Ova pravila se izvlače iz same suštine ovog vida oglašavanja, a to je stvaranje impresije u vrlo kratkom roku, koji je najčešće nekoliko sekundi. Međutim, da bi se izdvojili iz gomile šarenih reklama koje nas okružuju, ponekad moramo prekršiti ova osnovna pravila. Upravo to je Mercedes uradio, što uopšte nije loša ideja, jer je bilbord postavljen na mestu gde su česti saobraćajni špicevi, pa vozači imaju vremena da pročitaju lepo napisan copy koji čini svaku prateću fotografiju izlišnom:

Obzirom da postoji veliki broj ljubitelja ovog brenda u našim krajevima, evo još nekoliko zanimljivih reklama:

Continue reading

Kratka animirana istorija marketinga

Evo animacije koja lepo diferencira prodajnu od marketing koncepcije, dakle pokriva period od sredine prošlog veka pa do aktuelnih dešavanja. Sa sadašnjeg aspekta, stvarno deluje neverovatno da se u 60-im godinama sa samo 3 emitovanja reklamnog spota dobijala pokrivenost (USA) tržišta od čak 80%! A onda nas animacija vodi kroz poslednjih par decenija koji su usled bombardovanja potrošača reklamnim porukama i višestrukog izbora koji se stavlja pre njega, došlo do ‘brend skepticizma’, tj. nepoverenja konzumenata u marketing poruke koje im se šalju. Na kraju dolazimo i do one komercijalne strane ovog video spota, jer je i on kreiran kao propagandni materijal za agenciju Scholz & Friends, koja tu nudi svoje kreativne usluge u prevazilaženju pomenutih problema. Kao i prethodni post na ovom blogu, i ovo je lep primer za način na koji se kreativnost nameće i prodaje drugima.


Scholz & Friends: “Dramatic shift in marketing reality from Michael Reissinger on Vimeo.

Postanite “Mastermind” advertajzinga

Ontario College of Art & Design pripremio je sasvim zanimljiv master kurs vezan za dizajn u advertajzingu. Njihova print reklama ne ide sa ovde odomaćenim načelom “u obućara najgore cipele”, već jasno pokazuje kreativnost koju treba da prenose drugima. U formuli su ubačeni veliki umovi koji su uticali na marketing i biznis kakvog ga sada poznajemo, od Saatchija do Setha Godina, preko Zuckerberga.

Noć Reklamoždera – deveti put u Beogradu

Reklamu možemo posmatrati kao fenomen koji nam pomaže u shvatanju društva i njegovih rituala i procesa, prenoseći emocije, stavove autora, i pre svega propagandnu poruku. Ona se može svojom kreativnošću uzdignuti sve do nivoa umetnosti. Međutim, mnoge od nas reč reklama može asocirati i na dosadne spotove koje nas prekidaju u gledanju omiljene serije ili nekog drugog TV programa, ili nas vremenski odvajaju od početka dugo iščekivanog filma u bioskopu. Valja ipak uzeti u obzir da se one najkreativnije i najoriginalnije reklame često i ne zavrte na TV stanicama, jer ne prenose poruku dovoljno širokom segmentu potrošača, zbog svoje smelosti,  zato što ne stimulišu dovoljno na kupovinu, ili iz nekog drugog razloga. Takve se reklame često mogu videti samo na festivalima advertajzinga, ili na sličnim manifestacijama namenjenim uglavnom marketing profesionalcima. Za nas ostale, prilika da ih vidimo je Noć Reklamoždera sa 5 i po sati najzabavnijih, najraznovrsnijih i najsmešnijih reklamnih spotova, podeljenih u segmente poput automobilskih i fudbalskih reklama, naj-sexi spotova, propagandnih dela režisera Wim Wenders-a i Ang Lee-ja, advertajzing panorama iz Hong Konga, Rusije, Pariza…

I ove godine MasterCard Noć Reklamoždera se održava u Sava Centru, 4. i 5. decembra, sa početkom u 20.30. U Beogradu se održava 9. put po redu, ovoga puta sa temom velikog sportskog događaja koji nas očekuje – Univerzijade 2009. Pored prikazivanja reklamnih spotova, biće dodelene i nagrade za najbolju domaću reklamu, bilbord, non-profit kampanju, priznanja “Brand Srbija”, “Ambasador Reklamoždera”, i specijalno priznanje „Grand Slam” za doprinos razvoju advertajzinga u Srbij za Dragana Sakana, vlasnika agencije New Moment.

Za sve posetioce koji sačuvaju svoje ulaznice će biti organizovan i parti u klubu Pastic, 6. decembra, gde će muziku puštati DJ Tomas Lakujer iz Francuske. Proglašenje pobednika i uručenje nagrade publike za najbolju domaću reklamu će biti održano prve večeri manifestacije, a pet reklama za koje je publika glasala do danas i koje su ušle u finale su Pionirova “O, la la”, Prokredit banke “Potraga”, reklama Jelen piva “Stvarno važne stvari”, Državne lutrija Srbije “Ogrebao sam Audi” i reklama Minakve “Telefon”. Glasanje za najbolju reklamu i bilbord je i dalje u toku na zvaničnom sajtu.