Category Archives: Web

Kako je nekada izgledalo oglašavanje?

Pre par nedelja je na sajtu Vintage Ad Browser osvanula impresivna kolekcija starih reklama i oglasa. Ova virtuelna marketing antikvarnica nudi preko 100 hiljada različitih reklamnih ostvarenja starih i po 150 godina. Sajt je lepo tagovan, podeljen po kategorijama i spreman za pretraživanje. Ovde na primer možete pratiti razvoj Coca Colinih marketing strategija od 1905. do sada, ili zaviriti u vojnu propagandu drugog svetskog rata.

Stara reklama za cigarete

Sajt vam može poslužiti kao inspiracija za neki retro-orijentisani dizajn, reklamni slogan, ili  tipografiju. Možete pratiti transformaciju propagandnih poruka na prelazu iz proizvodne u eru masovnog marketinga, ali i uočiti konstantnost marketing apela na primarne okidače ljudskih akcija (seks, strah, pripadanje zajednici, socijalni rang…). Ova kolekcija je dragocena i sa istorijskog aspekta, otkrivajući postepenu promenu duboko ukorenjenih stavova i običaja (rasizamuticaj duvana na zdravlje,načina ulepšavanja, itd.).

Veličina nije važna, bar kada je o online reklamnim formatima reč

Juče su objavljeni rezultati Dynamic Logic-ovog istraživanja na temu efektivnosti online reklamnih formata. Ono dokazuje neke na prvi pogled nelogične stvari, da su baneri manjeg formata (npr. 234×60 i 180×150) efektivniji od većih i skupljih formata (npt Skyscrapera 120×600 i Leaderboardova 728×90). Rekoh, na prvi pogled, jer dosta nas zna po sopstvenim navikama u surfovanju da najveće formate mozak prvo registruje kao nepotrebne informacije, i jednostavno ne percipira (fenomen nazvan banner slepilo). Oni često uokviruju sadržaj koristan za posetioca, i time sebe isključuju iz glavnog polja percepcije posmatrača. Iz ovoga proističe jedna od glavnih prednosti manjih banera, jer se oni često nalaze integrisani u tekst i tako privlače mnogo veću pažnju. Ovo istraživanje je vršeno u prethodne 3 godine, pa u njega nisu uključeni neki od novih formata banera, pa ga zato treba uzeti sa rezervom. Jos neke interpretacije rezultata ove studije, zajedno sa ponekim savetom za online kampanje, možete pročitati i na AdAge-u.

Reklamiranje nacionalnog domena pomoću sexa?

Još jedan biser RNIDS-a, registra nacionalnog .RS domena, koji očigledno misle da abnormalno visoke cene registracije nisu dovoljan korak u (de)popularizaciji domaćeg domena, već se tome mora dodati i nakaradno smišljena kampanja. Blogowski je to po običaju ispratio svojim mišljenjem, a diskusije na ovu temu možete pročitati na forumima Elitesecurity i Devprotalk.

2. rođendan bloga!

Pre tačno 2 godine objavljen je prvi tekst na ovom blogu. Napisao sam 200 postova,  123 u prvoj i 77 u drugoj godini, što će reći da je frekvencija objavljivanja počela opadati, ali je povećanje posete nagovestilo da se i kvalitet tekstova poboljšao. Najviše me raduje što entuzijazma i dalje ne fali kada želim napisati novi tekst, iako je vremena za takve stvari sve manje. Ono što obećavam posetiocima je da ću se potruditi da kvalitet i dalje raste, a učestalost novih tekstova bude bar na ovom nivou. Evo postova koje bih izdvojio iz prethodne godine:

Efekti aktuelne recesije na marketing

Alat za praćenje buzz-a na Facebook-u

Reklame u javnim WC-ima (1) (2)

WOA (World of Advertising)

Šta je ideja?

Wonderbra, 3. deo

Lista marketing i PR agencija u Srbiji

Nokia – Četvrti ekran

New Moment – uslužni procesi u marketing agenciji

Neprikladni Adwords oglas

Kada Baz Luhrmann režira reklamu…

Mikro-sajt i njegove prednosti u promociji brenda

Marketinški događaj godine – proglašenje najuspešnijih i najboljih

Oglašavanje u medijima u 2008. godini

Za sve internet zavisnike…

Bullet time na Toshiba način

Anti-aids reklame

Kratka animirana istorija marketinga

Mercedes-Benz – da li tekst na bilbordu može biti predug?

99 Francs – Film za sve (anti)advertajzere

WiFi u službi marketinga

Evo i malo statistike iz prethodnih mesec dana, cifre nisu velike, ali znam da će biti zanimljive ostalim blogerima:

Tu je i Feedburner statistika RSS i email pretplatnika:

Veliko hvala svim posetiocima u ovih 2 godine!

Mikro-sajt i njegove prednosti u promociji brenda

Mikro-sajtovi predstavljaju web stranicu, ili više njih, posebno specijalizovanu za određenu namenu, često stvorenuza upotpunjavanje nekog drugog sajta. Suštinski, to je grupa povezanih informacija, vizuelno lepo upakovanih (uz vrlo čestu upotrebu Flash tehnologije), u potpunosti posvećena nekom brendu, liniji proizvoda, kampanji, nagradnoj igri, specifičnom proizvodu…

Prednosti i mogućnosti mikro sajtova mogu biti:

  • Uska fokusiranost kao njihova osnovna premisa
  • Zasebna adresa mikro sajta može biti vrlo pogodna stvar, pogotovo ako stekne određenu popularnost (i linkove sa drugih sajtova sa njom), čime će pomoći u povećanju pageranka glavnog sajta. Dakle, mogu biti vrlo koristan SEO alat.
  • Mogućnost uske orijentacije na ‘lovljenje’ poseta puta optimizacije za određene ključne reči.
  • Imaju veću ‘viralnu’ moć od standardnih sajtova, informacije o njima se lakše šire pomoću blogova, foruma, socijalnih mreža…
  • Mogućnost praćenja vizuelnog koncepta korporativnog sajta, ili kreiranje potpuno novog dizajna ukoliko se želimo distancirati od uobičajenih asocijacija na neku kompaniju.
  • Interakcija sa posetiocima putem web aplikacija, igrica, itd.
  • Zbog svoje male veličine lakše drži koncentraciju posetioca (najbolje stvari dolaze u malim pakovanjima :)
  • Pomažu u boljem pozicioniranju brenda proizvoda ili firme u mislima potrošača, jer, između ostalog, demonstriraju ozbiljnost firme u promovisanju svojih proizvoda i usluga
  • Olakšano ubeđivanje posetioca da ostave e-mail adresu ili neke druge podatke.
  • Praktično besplatno ispitivanje tržišta postojećih i potencijalnih potrošača putem anketa koje mogu biti formulisane na različite načine (iskustva sa proizvodom, problemi sa kojima se suočavaju…)
  • Posetioci mogu biti stimulisani na gorepomenute akcije pute nagrada, kupona…
  • Mikro sajtovi kao sateliti glavnog sajta mogu pružati dublje informacije na određenu temu.
  • Vrlo su korisni u situacijama kada nije moguće u kratkom roku prilagoditi kompanijski sajt novoj poruci, kampanji, proizvodu ili sličnom, drugim rečima. Povećanom fleksibilnošću omogućavaju lakše kreiranje integrisane marketing kampanje.
  • Manja cena produkcije zbog manjeg obima posla oko sajta.
  • Lakše praćenje ponašanja posetilaca na sajtu zbog manjeg broja stranica

Dobar deo ovih prednosti ostvaruje se tek kada se zadovolji odgovarajući kvalitet u produkciji mikro-sajta, stoga je ključno pažljivo planiranje i produkcija kako se ove prednosti ne bi pretvorile u nedostatke. Valja napomenuti da postoji i termin Mini-sajt, čije značenje se najčešće koristi kao sinonim.

Neki od primera za sve ovo su: LG Prada, Levi’s Glam, Cisco, JetBlue, JaffoRidža, Jelen Pivo, Plazma

Kod nas su mikrosajtovi slabije zastupljeni, u skladu sa opštim nivoom razvoja korišćenja interneta, ali valja pomenuti da se i tu stvari menjaju, kao što ste videli u gornjim primerima. Najnoviji mikro-sajt na našem webu je zasluga McCann PR-a, a uradjen je za Garnier Pure liniju preparata. U pitanju je vrlo zanimljiv primer komuniciranja sa potrošačima preko neta, gde se kroz dvosmernu priču o grehovima koje žene čine prema svojoj koži, nudi rešenje u vidu Pure kolekcije.

Oglašavanje u medijima u 2008. godini

Na oglašavanje u medijima u 2008. godini potrošiće se 206 miliona evra, a najviše novca slilo se u TV kase – ravno 113 miliona evra – kaže za Biznis Darko Broćić, direktor agencije „AGB Nielsen Media Research”.

Podaci do kojih je došla ta agencija govore da je najviše novca potrošeno na oglašavanje na televiziji – 113 miliona evra, potom u štampanim medijima – 54 miliona evra, na oglašavanje na bilbordima i plakatima otišlo je skoro 26 miliona evra, dok je cifra skromnija kad je reč o reklamiranju na radiju – devet miliona evra. Takođe, u 2008. na oglašavanje u bioskopima i putem interneta utrošiće se četiri miliona evra.

Za oglašavanje u medijima u Srbiji je u 2005. godini potrošeno 95 miliona evra, a u narednoj 2006. otišlo je 20 miliona evra više. U prethodnoj 2007. godini zabeležen je ogroman skok na 175 miliona evra. Za sada procene govore da će u 2008. godini medijsko tržište u Srbiji biti „teško” 206 miliona evra.

– Među pet najvećih oglašivača u Srbiji nalaze se kompanije „Prokter i Gembl”, „Koka-Kola”, provajder mobilne telefonije „Vip”, „Henkel” i još jedan mobilni provajder – „Telenor” – kaže Broćić.

Televizija sa najvećim brojem reklama je TV Pink, dok je drugo mesto zauzeo RTS. Broćić napominje da se pretpostavlja da po broju reklama iza Pinka sledi RTS, što objašnjava razlikom između oglašavanja na komercijalnim televizijama i javnom servisu.

– Komercijalne televizije imaju pravo na 12 minuta reklama u okviru jednog sata, dok je RTS-u, kao javnom servisu Srbije, na raspolaganju polovina tog vremena. Otuda i ne čudi, po prirodi stvari, da se najviše reklama emituje upravo na komercijalnim televizijama, kako zbog pomenutog ograničenja, tako i što javnom servisu jedne zemlje pripada i malo drugačija uloga. Nakon ove dve televizije, slede „B 92″, TV „Fox”, pa svi ostali – kaže Broćić.

On objašnjava da je Srbija u odnosu na zemlje u regionu vrlo slična u segmentu reklamiranja i da nikako ne stoji podatak, koji se pojavljivao u medijima, kako se u Hrvatskoj na marketing potroši pet puta više novca nego u Srbiji.

– Ako se pogleda situacija u regionu, Srbija je dosta slična sa ostalim zemljama. Naročito su slične Srbija i Hrvatska, kao dva najjača tržišta, izuzimajući slovenačko, koje pripada Evropskoj uniji, i gde su štampani mediji ispred televizije. Neke zemlje imaju veće budžete za print nego za televiziju, a primer je Nemačka. U manje razvijenim zemljama vlada predominacija televizije, na koju odlazi blizu 80 odsto ukupnog budžeta namenjenog reklamama. Kako se tržišta razvijaju i raste količina novca, u porastu su i drugi mediji, pre svega štampani mediji. To polako umanjuje udeo koji odlazi na televiziju. Hrvatsko tržište jeste veće, grubo govoreći, za nekih 20 odsto. Ali, nikako ne stoji da se na marketing kod naših suseda potroši pet puta više – govori Broćić.

Teza da budžeti za oglašavanje zavise od ukupne političke i ekonomske situacije u jednoj zemlji sasvim je logična, kaže on, jer se na stabilnim tržištima, koja su u razvoju, više ulaže, dok je na onim sa nestabilnom političkom situacijom, gde su tržišta u stagnaciji, budžet za oglašavanje daleko manji.

– Procene govore i da u narednim godinama na oglašavanje na internetu neće otići više od deset miliona evra, jer je u Srbiji internet u povoju. Svega 40 odsto populacije ima kontakt sa internetom, a oko deset odsto ima brzi internet, gde oglašavanje jedino i ima smisla. Tačno je da internet raste iz godine u godinu, ali dok ne dobije svoj puni zamah, oglašavanje će biti relativno skromno – kaže Darko Broćić, direktor agencije „AGB Nielsen Media Research”.

Izvor: Biznis Novine