Tag Archives: Film

99 Francs – Film za sve (anti)advertajzere

“Imaš prelepu kosu.
To je perika.
Tvoje oči su prelepe.
To su sočiva.
Obožavam tvoje grudi.
To je Wonderbra.
Imaš prelepe noge.
Ah, konacno jedan kompliment.”

Ovo je dijalog iz filma “99 Francs“, koji pričajući o životu čoveka zaposlenog u marketing agenciji, odslikava učinak advertajzinga na našem poimanju stvarnosti, i uticaju reklama koji nam nameću neke veštačke vrednosti kao sopstvene. Film je napisan po istoimenom bestseleru Frederika Begbedea, kod nas izdat (i rasprodat) kao “399 dinara” (neka vas to ne zbunjuje, knjiga se u svakoj zemlji zove onoliko koliko i košta ). Priča prati Oktava Paranga, poznatog kopirajtera koji uživa u hedonističkom životu prožetim drogom, sexom, i profesionalnim uspehom (umesto rokenrola). Međutim, u jednom trenutku se okreće protiv industrije koja mu je sve to podarila, čime film definitivno prerasta u tiradu antikonzumerističkih stavova, predstavljenu na vrlo zabavan način. Kritika advertajzinga sigurno nije jedino što vas može privući filmu, dijalozi su vrlo zanimljivi, a obilato korišćenje droge u filmu odslikano povremeno i animiranim sekvencama, vas može podsetiti na klasike ovog žanra kao što su “Trainspotting” i “Acid house”. 

Moguće da neko ne bi preporučio ovaj film ljudima koji se bave marketingom, jer bi im poljuljao veru u ono čime se bave, ali mislim da im on ipak može pomoći u shvatanju svog posla. Sve novije marketing knjige nas uče da sve počinje od potrošača i njegovih potreba, a na nama je da to shvatimo suštinski, i pre svega, etički. Moć reklama je svima poznata, potrebno je da se savest ljudi koji ih stvaraju malo aktivira i fokusira sa ekspoloatacije potrošača na opšte i dugoročno blagostanje ljudi koji nas okružuju…

Kada Baz Luhrmann režira reklamu…

Baz Luhrmann je režiser koji stekao zavidnu repitaciju sa samo četiri snimljena filma. Poznat je po jedinstvenom i osvežavajuće drugačijem stilu snimanja filmova, ali i povremenom osporavanju njegovih autorskih vrednosti.  Što se tiče reklamnog dela njegovog opusa, najpoznatiji je njegov reklamni spot za parfem “Channel 5″ za koji je Nicole Kidman zaradila 3.71 milion dolara.

U novoj reklamnoj kampanji za Australiju, Baz je zaslužan za dva vrlo zanimljiva spota kojima poziva turiste iz celog sveta (ovde prikazana reklama je za zapadno, a druga za azijsko tržište), da probaju malo drugačiju vrstu odmora u divljini. “Walkabout”, kako to Austalijanci zovu, potiče iz običaja Aboridžina da svoju trinaestogodišnju decu šalju u samostalno preživljavanje koje traje 6 meseci. Gledaoci serije “Lost” će se verovatno setiti istoimene epizode sa Johnom Lockom u centralnoj ulozi. Uglavnom, turistima se nudi neposredan kontakt sa prirodom, kao jedno neponovljivo iskustvo koje će im pomoći da se vrate svojim korenima i ponovo otkriju sebe. Kliše ili ne, kada se to predstavi na ovaj način, ne zvuči tako ižvakano:


Teatalnost svojstvena Luhrmanu se i ovde suptilno oseća, uz odličan kopi koji kaže “Sometimes we have to get lost to find ourselves”. Ovakav način promovisanja zemlje je zasigurno kreativniji od uobičajenih spotova sa nabacanim kadrovima pejsaža neke zemlje (i crkvom susedne zemlje koja se slučajno nadje u spotu) i pijanih turista koji se ludo provode, ako ni zbog čega drugog, onda zbog jedne činjenice: Australijanci ne žele da nam uvale odmor u prirodi (koja im, uzgred, i nije neka), već nam prodaju ‘priču’.

Kampanju, vrednu 50 miliona dolara, vodi DDB Worldwide.

Thank you for smoking

Ovo je film koji bih preporučio svakome, a posebno onima koji se interesuju za odnose s javnošću. I pored odličnih preporuka koje sam čuo (poslednja i na Mustra Bečka blogu), stojao mi je na hardu skoro pola godine, dok ga konačno nisam pogledao pre neki dan. Film je urađen po noveli Kristofera Baklija, i predstavlja satiričan prikaz fenomena ‘Spin doktora’.

Priča prati Nicka Naylora, čoveka zaduženog za PR jedne velike duvanske kompanije. Kako film dalje ide, vidi se da je njegova glavna uloga u stvari lobiranje za interese svog gazde, duvanskog mogula koga svi zovu The Captain. Zanimljivo je videti kako na vrlo dovitljiv ali i nemoralan način, uspeva da izbegne ili preokrene većinu argumenata koje mu se iznesu protiv pušenja. Neću više otkrivati radnju filma, na vama je da ga pogledate…

A za one manje upućene u pojam i razmere lobiranja, samo jedan podatak: u Briselu postoji 15000 profesionalnih lobista, zaduženih da u evropskom parlamentu zastupaju interese oko 1400 kompanija, država, interesnih grupa i pojedinaca. Više infa na ovom linku.

Spartans! Ready your breakfast and eat hearty… For tonight, we dine in hell!

Sinoć sam odgledao film ‘300‘, i prva stvar koju moram da kazem je da je to jedan od onih filmova koji se jednostavno moraju odgledati u bioskopu, što izgleda postaje pravilo za sve filmove koji se snimaju po stripovima Frenka Milera. Priča se ne zasniva previše na istorijskim podacima, ali je vrlo upečatljiva, inspirativna, na trenutke duhovita, i pre svega holivudska, sa svim dobrim i lošim stvarima koji taj epitet najčešće nosi. Film treba odgedati pre svega zbog akcionih scena, fascinantne fotografije i fenomenalne postprodukcije. A kome ni to nije dovoljno, tu je i ‘Zajdi Zajdi’ u jednoj od finalnih scena… Ukratko, 300 je najbolje što možete očekivati od savremenog holivudskog filma. A od režisera Zack Snyder-a (koji je sa mnogo manjim budžetom već napravio odličan horor Dawn of the Dead) ćemo definitivno videti još dobrih filmova.

300fc00006.jpg

U filmu se mora primetiti i odlična fizička pripremljenost glumaca, za koju je najviše zaslužan Mark Twight, pod čijom je palicom celokupna glumačka ekipa trenirala 6 nedelja pre početka snimanja, a neki i duže. Detalje o treningu mozete pročitati ovde i ovde. Tip treninga najviše liči na one koje se koriste za povećanje snage, ali iz adekvatnu ishranu i suplementaciju koju su glumci očigledno imali, može se koristiti i za povećanje mase, pa i definicije. A za ono što trening nije uspeo da uradi, posao su završili majstori rasvete, kadriranja, i CGI efekata.