Win Win Blog

U petak, 14.11.2008. godine, organizovan je događaj pod pokroviteljstvom Privredne komore Srbije, a u organizaciji agencije Mark-planetak, izdavača časopisa Taboo. Na njemu su dodeljene nagrade pod simboličnim nazivom “Punom parom napred”, namenjene najboljim i najuspešnijim firmama i pojedinacima iz oblasti marketinga u našoj zemlji. Ova priznanja dodeljena su rangiranjem ostvarenih rezultata poslovanja primenom pet kriterijuma: ostvareni poslovni prihod u 2007. godini, bruto plate i nadoknade, ostvarena dobit (pre oporezivanja), ostvareni neto prihod „revenue” i broj stalno zaposlenih radnika, dok su marketinška ličnost i događaj godine birani glasovima saveta suizdavača časopisa TABOO.

Dobitnici nagrada su:

• Agencija za marketinške komunikacije
  SYNERGY LEO BURNETT
• Agencija za marketinška i društvena istraživanja
  STRATEGIC MARKETING
• Agencija za planiranje i zakup oglasnog
  prostora
  DIRECT MEDIA
• Agencija za odnose sa javnošću
  McCANN ERICKSON PUBLIC RELATIONS
• Agencija za spoljno oglašavanje
  ALMA QUATTRO
• Sajamska organizacija
  BEOGRADSKI SAJAM
• Specijalizovano preduzeće za privredne
  i druge izložbe
  BEOEXPO SYSTEM
• Marketinška ličnost godine
  NOVAK ĐOKOVIĆ
• Marketinški događaj godine
  Agencija PROFILE i dvodnevna
  konferencija: Vrednost korporativnog
  brenda u sektoru finansijskih
  usluga:KAKO KREIRATI I UPRAVLJATI
  POBEDNIČKOM BREND
  STRATEGIJOM.

Regionalna zvezda + svetski automobilski brend + apsolutno odsustvo kreativnosti = još jedan glup reklamni spot. Svejedno, opet će većina vas pogledati ovu reklamu, pogotovo muški deo posetilaca. :D

U Vankuveru postoji policijski muzej, koji se reklamira kao ‘an arresting expirience’. :)

Pored toga što tvrde da su ‘prvi muzej policije u Vankuveru’, humor ne izostaje ni u njihovim print reklamama:

Pogledajte ostatak clanka »

Na oglašavanje u medijima u 2008. godini potrošiće se 206 miliona evra, a najviše novca slilo se u TV kase – ravno 113 miliona evra – kaže za Biznis Darko Broćić, direktor agencije „AGB Nielsen Media Research”.

Podaci do kojih je došla ta agencija govore da je najviše novca potrošeno na oglašavanje na televiziji – 113 miliona evra, potom u štampanim medijima – 54 miliona evra, na oglašavanje na bilbordima i plakatima otišlo je skoro 26 miliona evra, dok je cifra skromnija kad je reč o reklamiranju na radiju – devet miliona evra. Takođe, u 2008. na oglašavanje u bioskopima i putem interneta utrošiće se četiri miliona evra.

Za oglašavanje u medijima u Srbiji je u 2005. godini potrošeno 95 miliona evra, a u narednoj 2006. otišlo je 20 miliona evra više. U prethodnoj 2007. godini zabeležen je ogroman skok na 175 miliona evra. Za sada procene govore da će u 2008. godini medijsko tržište u Srbiji biti „teško” 206 miliona evra.

- Među pet najvećih oglašivača u Srbiji nalaze se kompanije „Prokter i Gembl”, „Koka-Kola”, provajder mobilne telefonije „Vip”, „Henkel” i još jedan mobilni provajder – „Telenor” – kaže Broćić.

Televizija sa najvećim brojem reklama je TV Pink, dok je drugo mesto zauzeo RTS. Broćić napominje da se pretpostavlja da po broju reklama iza Pinka sledi RTS, što objašnjava razlikom između oglašavanja na komercijalnim televizijama i javnom servisu.

- Komercijalne televizije imaju pravo na 12 minuta reklama u okviru jednog sata, dok je RTS-u, kao javnom servisu Srbije, na raspolaganju polovina tog vremena. Otuda i ne čudi, po prirodi stvari, da se najviše reklama emituje upravo na komercijalnim televizijama, kako zbog pomenutog ograničenja, tako i što javnom servisu jedne zemlje pripada i malo drugačija uloga. Nakon ove dve televizije, slede „B 92″, TV „Fox”, pa svi ostali – kaže Broćić.

On objašnjava da je Srbija u odnosu na zemlje u regionu vrlo slična u segmentu reklamiranja i da nikako ne stoji podatak, koji se pojavljivao u medijima, kako se u Hrvatskoj na marketing potroši pet puta više novca nego u Srbiji.

- Ako se pogleda situacija u regionu, Srbija je dosta slična sa ostalim zemljama. Naročito su slične Srbija i Hrvatska, kao dva najjača tržišta, izuzimajući slovenačko, koje pripada Evropskoj uniji, i gde su štampani mediji ispred televizije. Neke zemlje imaju veće budžete za print nego za televiziju, a primer je Nemačka. U manje razvijenim zemljama vlada predominacija televizije, na koju odlazi blizu 80 odsto ukupnog budžeta namenjenog reklamama. Kako se tržišta razvijaju i raste količina novca, u porastu su i drugi mediji, pre svega štampani mediji. To polako umanjuje udeo koji odlazi na televiziju. Hrvatsko tržište jeste veće, grubo govoreći, za nekih 20 odsto. Ali, nikako ne stoji da se na marketing kod naših suseda potroši pet puta više – govori Broćić.

Teza da budžeti za oglašavanje zavise od ukupne političke i ekonomske situacije u jednoj zemlji sasvim je logična, kaže on, jer se na stabilnim tržištima, koja su u razvoju, više ulaže, dok je na onim sa nestabilnom političkom situacijom, gde su tržišta u stagnaciji, budžet za oglašavanje daleko manji.

- Procene govore i da u narednim godinama na oglašavanje na internetu neće otići više od deset miliona evra, jer je u Srbiji internet u povoju. Svega 40 odsto populacije ima kontakt sa internetom, a oko deset odsto ima brzi internet, gde oglašavanje jedino i ima smisla. Tačno je da internet raste iz godine u godinu, ali dok ne dobije svoj puni zamah, oglašavanje će biti relativno skromno – kaže Darko Broćić, direktor agencije „AGB Nielsen Media Research”.

Izvor: Biznis Novine

U sveopštoj virtuelizaciji ljudskih kontakata i prelasku na neke elektronske varijante druženja, nije loše kada nas neko na ovakav način podseti na sve one trenutke koje gubimo provodeći vreme ispred ekrana, pa makar usput i pokušao da nam proda pokoju žvaku:

Reklame su deo kampanje američkog proizvođača žvakaćih guma Dentyne, čiji je i sajt u istom duhu, jer nam ograničava vreme provedeno na njemu na 3 minuta. Ovde možete skinuti i slike u većoj rezoluciji:

Make face time

Instant message

Friend request

Voicemail

Send & Receive

Chatroom full

A tu je i video reklama.

Većina reklamnih kampanja protiv marihuane se zasniva na isticanju njenih negativnih efekata, poput različitih opasnosti po zdravlje. Uzevši u obzir da su meta ovih kampanja uglavno tinejdžeri, koje ovakva upozorenja ne tangiraju previše, jer im se svi ti efekti čine previše daleko.

Ovakav, malo drugačiji koncept upozoravanja, malo više obećava u smislu efektivnosti, jer cilja na neke racionalnije i ekonomski razumljivije posledice konzumiranja trave. A usput je i zabavan. :)

Pogledajte ostatak clanka »