Win Win Blog

Prosečan billboard može računati na 7 do 10 sekundi pažnje gledaoca. Ovo je jedan od načina da se to vreme malo produži.
Reklamira se jedna turska banka, koja obaveštava: ‘Pay your traffic tickets on time without waiting in line’. Ideja je manje-više originalna, ali treba uzeti u obzir i negativne asocijacije koje ova reklama može izazvati kod potrošača.

Axe je poznat po originalnim reklamnim kampanjama, koristeći sve raspoložive medije (setimo se vrlo uspešne kampanje ”za čim žene lude” od pre par godina). Iza ovog printa stoji agencija Lowe Mena iz Dubaija.

Sledeća reklama je malo starija, ali to ne umanjuje njenu vrednost. Naslovna strana Playboya za svakoga (Agencija Grey, Argentina).

I na kraju ozbiljna tema, gde je malo teže privući pažnju, pa se često pribegava šokiranju publike. Upozorava se na rak kože, a poruka je ”Please take care this summer.”

Zanimljiv bilbord…

Posle pauze predavanje je trebao da održi Aleksandar Tijanić, ali je i on otkazao. Međutim, sigurno bi ga dočekala vrlo provokativna pitanja da je došao, pa je možda i to bio razlog izostanka.
Dan Bates, generalni direktor Fox Televizije, održao je potom predavanje sa nazivom ‘Models of successful brand positioning – example of Fox’. Ono se uglavnom svelo na hvaljenje svoje matične kuće. Na pitanja prisutnih davao je diplomatske odgovore, koji kao da su bili već pripremljeni od strane PR odeljenja, mada se videlo da čovek ima iskustva u onome što radi. Osvrnuo se i na kupovinu MySpace-a, istakao je da mu se vrednost od tada učetvorostručila, i nazvao tu kupovinu ‘like jewels that fell from the sky’.
Sledeća prezentacija nosila je naziv ‘Brendiranje Politikom’, a održao ju je Srđan Janićijević, generalni direktor kompanije Politika novine i magazini. Pričao je o procesu rebrendiranja politike i konceptu marketing mixa koji je tom prilikom primenjen. Istakao je vrednost petog P u mixu, percepcije, u kreiranju i jačanju brenda. Zanimljivo je bilo čuti rezultate istraživanja koje je izvedeno pre povećanja cene i redizajna Politike , između ostalog, 30 % anketiranih je smatralo da je 30 dinara visoka cena, a 29 dinara prihvatljiva, što je bilo odlučujuće da se da cena i primeni. Možemo samo zaključiti da formiranje ‘psiholoških cena’ i dalje odrađuje posao, čak i kod artikala niske cene. Janićijević je pomenuo da sa procesom rebrendiranja Politike ide i proces reorganizacije poslovanja, jedna od njegovih posledica je smanjenje broja distributera kako bi se uvećala moć njihove kontrole. Istakao je težnju ka upotrebi viralnog marketing, koji se pokazuje kao najjeftiniji, ali i najefikasniji. Sve u svemu, vrlo zanimljivo predavanje.
Tanja Mamula, direktor agencije MASMI, za temu je imala ‘Od imidža marke do vrednosti marke’. Pričala je o strateškoj vrednosti marke, i njenom upravljanju. Kranji cilj bi bio postizanje one vrednosti brenda koji bi preduzeću dozvolio postavljanje premium cene. Takođe je i primetila da mala snaga brendova u našoj zemlji predstavlja jednu od ozbiljnijih kočnica u izlasku domaćih preduzeća na berzu, tema koja se ponovo aktuelizovala ovih dana.
Poslednje predavanje imao je Prof. dr Siniša Zarić sa Ekonomskog fakulteta u Beogradu. Govorio je o snazi brendova na internetu, malo i o socijalnim mrežama, a najviše je vremena odvojio za priču o Second Life-u. Solidno predavanje, ali ne toliko zanimljivo za bilo koga ko je iole upućen u ovu tematiku. Međutim, ne nailazi se svaki dan na 56-o godišnjeg profesora fakulteta koji je navučen na Second Life (možda ne baš navučen, ali se videlo da ga dosta igra, i uživa u tome)…
Takođe, na konferenciji se moglo čuti da ćemo 25. maja biti u prilici da vidimo i čujemo Philipa Kotlera u Beogradu. Uskoro više o tome.
Ostaje mi još samo da zahvalim prof. Saši Veljkoviću, koji mi je omogućio prisustvovanje konferenciji.

Mass Media je treću godinu po redu organizovao Sajam Brendova. Organizacija je i ove godine prošla bez većih zamerki, a hajlajt sajma su ponovo bila predavanja stručnjaka iz branše, pored prezentacija brendova u glavnoj hali.

Nažalost, prisustvovao sam predavanjima samo poslednjeg, trećeg dana, i evo nekih utisaka koji su zadržali do sada. Uvodnu i završnu reč održao je prof. Branko Maričić, inače predsednik Programskog saveta konferencije. U njegovom izlaganju nije bilo humora po kome ga znaju i pamte studenti Ekonomskog fakulteta, već je sve proteklo kratko i profesionalno.

Bojan Joksimović, direktor agencije Luna/TBWA, najviše je pricao o radu internacionalnih jedinica agencije TBWA (inače članica najveće svetske marketing grupacije Omnicom), i o njihovom “disruption” konceptu. On se zasniva na maksimalnoj primeni kreativnosti u oglašavanju, kako bi se proizvodi koje reklamiraju ipak primetili u moru sličnih. Naravno sve ovo je žvaka koja bi se i očekivala od jedne advertising agencije, ali ipak zavređuje pažnju pa verovatno i neki budući post na ovom blogu. Dalje je pričao o primeni ovog koncepta od stane njegove agencije, a primer je bio serijal “Đurine žute minute” koji je od skora krenuo na b92, a sponzoriše ga Telekom. Iz klipa koji nam je pustio, moglo se namirisati šmek Đurinih kućnih čarolija, na malo komercijalniji način. Posle jedne epizode se ne moze puno reći, ali je lepo videti da se neka naša kompanija opredeli za malo drugačiju komunikaciju sa potrošačima, pa makar to bio i Telekom.

Sledeći predavač, Ivan Stanković iz Communisa, je nažalost otkazao učešće. Kažem nažalost, jer sam imao prilike da ga slušam pre par godina na faksu, kada se stvarno pokazao kao odličan predavač, a i zabavljač.

Do pauze smo još čuli i Marina Šimurinu, direktora Grey Worldwide-a. On je pričao o tranziciji medijske agencije u komunikacionu agenciju, a pomenuo je i da će u našoj zemlji u sledeće godinu-dve klijenti sve više insistirati na merenju konkretnih efekata marketinga i komunikacije. Pokazao je i na koje sve načine kompanija može komunicirati sa potrošačem u toku njegovog prosečnog dana, definišući svaki kontakt kao komunikacionu tačku (touching point) Nabrojao je preko 50 različitih načina moguće komunikacije, od slušanja vremenske prognoze ujutru, do reklamiranja u noćnim klubovima. Vrednost brenda bi se onda mogla iskazati kao zbir svih Touching point-ova. Ukazao je i na tendeciju prenošenja marketinškog budžeta sa postizanja brand awareness-a, tj. svesnosti marke na navođenje potrošača da razmišljaju o marki (brand consideration).
Nastavak izveštaja stiže sutra…

“O, sad je lako. Sada je put tamo gde mi krenemo…”
Da, sad je lako, posle par dana nameštanja bloga i njegovog dizajna, mogu početi sa pisanjem. Dizajn ni izdaleka nije gotov, ali imam još dosta toga da naučim o web-dizajnu pre nego što budem mogao da prenesem svoju viziju na ekran bez ikakvih kompromisa.
Već duže vreme se nosim mišlju da počnem da pišem blog, ali su uvek postojale neke važnije stvari, ili mi se to bar tako činilo. Sad, kada se to konačno desilo, nameravam da pišem o raznovrsnim temama, ali će u fokusu biti marketing (koji sam po sebi predstavlja vrlo široku oblast, iako ga mnogi vezuju samo za oglašavanje), a i svi drugi aspekti poslovanja. Međutim, neću previše zaobilaziti ni druge zanimljive teme, dokle god budem mogao da napišem o njima nešto vredno čitanja.
Pokušaću da prenesem i proširim ideju da se na poslovanje i marketing gleda kao na odnos u kome sve uključene strane dobijaju, a otuda i ime bloga. Trudicu se da po strani ostavim onu materijalističku stranu biznisa, i akcenat postavim na kreativnost, inovacije, i stvaranje i razmenu vrednosti. Od čitaoca očekujem određeni fidbek, a posebno ću ceniti dobro argumentovane kritike.
Toliko za početak…