Pakovanje proizvoda po definiciji predstavlja poslednju poruku koju kupac dobija pre konačne odluke o kupovini. Obzirom da su prvi i poslednji utisci najčešće najjači (što se može gledati i mnogo šire od kupovine proizvoda), eto još jednog razloga za ulaganje u dizajn pakovanja. Njegovu važnost istakao je i Filip Kotler, nazivajuci ga ‘petim P’ marketing mixa (pored proizvoda, cene, promocije i distribucije). U sve raznovrsnijoj ponudi artikala, pogotovo u velikim hipermarketima, dizajn ambalaže često predstavlja najbolji način za izdvajanje iz mora sličnih proizvoda. Potrošači često smatraju i da kvalitet proizvoda prati kvalitet pakovanja, što je u stvari specifična varijanta ‘placebo’ efekta. Naravno, proizvod lošeg kvaliteta neće spasiti natprosečan dizajn, bar ne na dugi rok, jer prodaja neće ići dalje od perioda isprobavanja novog proizvoda. Treba istaknuti i ogroman uticaj pakovanja na impulsivne i neplanirane kupovine, kada vas estetika određenog pakovanja prosto natera da ga kupite.

Na domaćem tržištu, dizajn pakovanja je najčešće je i dalje vrlo tradicionalan, sa retkim inovativnim izletima, ili eventualnim kopiranjem inostranih primera. Ovo je manje posledica rada domaćih industrijskih dizajnera, a više ljudi na visokim pozicijama koji donose odluke o promeni dizajna. Povod za ovaj tekst je blog The Dieline na koji sam naleteo ovih dana, a koji se bavi isključivo pakovanjem. Nadam se da će ovi fascinantni primeri delovati inspirativno na na pomenute osobe.