Win Win Blog » Web

Kako je nekada izgledalo oglašavanje?

Ratko — Mon, 25 Jan 2010 18:10:15 +0000

Pre par nedelja je na sajtu Vintage Ad Browser osvanula impresivna kolekcija starih reklama i oglasa. Ova virtuelna marketing antikvarnica nudi preko 100 hiljada različitih reklamnih ostvarenja starih i po 150 godina. Sajt je lepo tagovan, podeljen po kategorijama i spreman za pretraživanje. Ovde na primer možete pratiti razvoj Coca Colinih marketing strategija od 1905. do sada, ili zaviriti u vojnu propagandu drugog svetskog rata.

Sajt vam može poslužiti kao inspiracija za neki retro-orijentisani dizajn, reklamni slogan, ili tipografiju. Možete pratiti transformaciju propagandnih poruka na prelazu iz proizvodne u eru masovnog marketinga, ali i uočiti konstantnost marketing apela na primarne okidače ljudskih akcija (seks, strah, pripadanje zajednici, socijalni rang…). Ova kolekcija je dragocena i sa istorijskog aspekta, otkrivajući postepenu promenu duboko ukorenjenih stavova i običaja (rasizam, uticaj duvana na zdravlje,načina ulepšavanja, itd.).

Dozvoljena je upotreba ovog feed-a u skladu sa Creative Commons 3.0 licencom

Veličina nije važna, bar kada je o online reklamnim formatima reč

Ratko — Sat, 22 Aug 2009 20:33:12 +0000

Juče su objavljeni rezultati Dynamic Logic-ovog istraživanja na temu efektivnosti online reklamnih formata. Ono dokazuje neke na prvi pogled nelogične stvari, da su baneri manjeg formata (npr. 234×60 i 180×150) efektivniji od većih i skupljih formata (npt Skyscrapera 120×600 i Leaderboardova 728×90). Rekoh, na prvi pogled, jer dosta nas zna po sopstvenim navikama u surfovanju da najveće formate mozak prvo registruje kao nepotrebne informacije, i jednostavno ne percipira (fenomen nazvan banner slepilo). Oni često uokviruju sadržaj koristan za posetioca, i time sebe isključuju iz glavnog polja percepcije posmatrača. Iz ovoga proističe jedna od glavnih prednosti manjih banera, jer se oni često nalaze integrisani u tekst i tako privlače mnogo veću pažnju. Ovo istraživanje je vršeno u prethodne 3 godine, pa u njega nisu uključeni neki od novih formata banera, pa ga zato treba uzeti sa rezervom. Jos neke interpretacije rezultata ove studije, zajedno sa ponekim savetom za online kampanje, možete pročitati i na AdAge-u.

Dozvoljena je upotreba ovog feed-a u skladu sa Creative Commons 3.0 licencom

2. rođendan bloga!

Ratko — Sat, 14 Mar 2009 14:03:25 +0000

Pre tačno 2 godine objavljen je prvi tekst na ovom blogu. Napisao sam 200 postova, 123 u prvoj i 77 u drugoj godini, što će reći da je frekvencija objavljivanja počela opadati, ali je povećanje posete nagovestilo da se i kvalitet tekstova poboljšao. Najviše me raduje što entuzijazma i dalje ne fali kada želim napisati novi tekst, iako je vremena za takve stvari sve manje. Ono što obećavam posetiocima je da ću se potruditi da kvalitet i dalje raste, a učestalost novih tekstova bude bar na ovom nivou. Evo postova koje bih izdvojio iz prethodne godine:

Efekti aktuelne recesije na marketing

Alat za praćenje buzz-a na Facebook-u

Reklame u javnim WC-ima (1) (2)

WOA (World of Advertising)

Šta je ideja?

Wonderbra, 3. deo

Lista marketing i PR agencija u Srbiji

Nokia – Četvrti ekran

New Moment – uslužni procesi u marketing agenciji

Neprikladni Adwords oglas

Kada Baz Luhrmann režira reklamu…

Mikro-sajt i njegove prednosti u promociji brenda

Marketinški događaj godine – proglašenje najuspešnijih i najboljih

Oglašavanje u medijima u 2008. godini

Za sve internet zavisnike…

Bullet time na Toshiba način

Anti-aids reklame

Kratka animirana istorija marketinga

Mercedes-Benz – da li tekst na bilbordu može biti predug?

99 Francs – Film za sve (anti)advertajzere

WiFi u službi marketinga

Evo i malo statistike iz prethodnih mesec dana, cifre nisu velike, ali znam da će biti zanimljive ostalim blogerima:

Tu je i Feedburner statistika RSS i email pretplatnika:

Veliko hvala svim posetiocima u ovih 2 godine!

Dozvoljena je upotreba ovog feed-a u skladu sa Creative Commons 3.0 licencom

Mikro-sajt i njegove prednosti u promociji brenda

Ratko — Tue, 25 Nov 2008 16:01:40 +0000

Mikro-sajtovi predstavljaju web stranicu, ili više njih, posebno specijalizovanu za određenu namenu, često stvorenuza upotpunjavanje nekog drugog sajta. Suštinski, to je grupa povezanih informacija, vizuelno lepo upakovanih (uz vrlo čestu upotrebu Flash tehnologije), u potpunosti posvećena nekom brendu, liniji proizvoda, kampanji, nagradnoj igri, specifičnom proizvodu…

Prednosti i mogućnosti mikro sajtova mogu biti:

Uska fokusiranost kao njihova osnovna premisa
Zasebna adresa mikro sajta može biti vrlo pogodna stvar, pogotovo ako stekne određenu popularnost (i linkove sa drugih sajtova sa njom), čime će pomoći u povećanju pageranka glavnog sajta. Dakle, mogu biti vrlo koristan SEO alat.
Mogućnost uske orijentacije na ‘lovljenje’ poseta puta optimizacije za određene ključne reči.
Imaju veću ‘viralnu’ moć od standardnih sajtova, informacije o njima se lakše šire pomoću blogova, foruma, socijalnih mreža…
Mogućnost praćenja vizuelnog koncepta korporativnog sajta, ili kreiranje potpuno novog dizajna ukoliko se želimo distancirati od uobičajenih asocijacija na neku kompaniju.
Interakcija sa posetiocima putem web aplikacija, igrica, itd.
Zbog svoje male veličine lakše drži koncentraciju posetioca (najbolje stvari dolaze u malim pakovanjima :)
Pomažu u boljem pozicioniranju brenda proizvoda ili firme u mislima potrošača, jer, između ostalog, demonstriraju ozbiljnost firme u promovisanju svojih proizvoda i usluga
Olakšano ubeđivanje posetioca da ostave e-mail adresu ili neke druge podatke.
Praktično besplatno ispitivanje tržišta postojećih i potencijalnih potrošača putem anketa koje mogu biti formulisane na različite načine (iskustva sa proizvodom, problemi sa kojima se suočavaju…)
Posetioci mogu biti stimulisani na gorepomenute akcije pute nagrada, kupona…
Mikro sajtovi kao sateliti glavnog sajta mogu pružati dublje informacije na određenu temu.
Vrlo su korisni u situacijama kada nije moguće u kratkom roku prilagoditi kompanijski sajt novoj poruci, kampanji, proizvodu ili sličnom, drugim rečima. Povećanom fleksibilnošću omogućavaju lakše kreiranje integrisane marketing kampanje.
Manja cena produkcije zbog manjeg obima posla oko sajta.
Lakše praćenje ponašanja posetilaca na sajtu zbog manjeg broja stranica

Dobar deo ovih prednosti ostvaruje se tek kada se zadovolji odgovarajući kvalitet u produkciji mikro-sajta, stoga je ključno pažljivo planiranje i produkcija kako se ove prednosti ne bi pretvorile u nedostatke. Valja napomenuti da postoji i termin Mini-sajt, čije značenje se najčešće koristi kao sinonim.

Neki od primera za sve ovo su: LG Prada, Levi’s Glam, Cisco, JetBlue, JaffoRidža, Jelen Pivo, Plazma…

Kod nas su mikrosajtovi slabije zastupljeni, u skladu sa opštim nivoom razvoja korišćenja interneta, ali valja pomenuti da se i tu stvari menjaju, kao što ste videli u gornjim primerima. Najnoviji mikro-sajt na našem webu je zasluga McCann PR-a, a uradjen je za Garnier Pure liniju preparata. U pitanju je vrlo zanimljiv primer komuniciranja sa potrošačima preko neta, gde se kroz dvosmernu priču o grehovima koje žene čine prema svojoj koži, nudi rešenje u vidu Pure kolekcije.

Dozvoljena je upotreba ovog feed-a u skladu sa Creative Commons 3.0 licencom

Oglašavanje u medijima u 2008. godini

Ratko — Wed, 05 Nov 2008 18:05:38 +0000

Na oglašavanje u medijima u 2008. godini potrošiće se 206 miliona evra, a najviše novca slilo se u TV kase – ravno 113 miliona evra – kaže za Biznis Darko Broćić, direktor agencije „AGB Nielsen Media Research”.

Podaci do kojih je došla ta agencija govore da je najviše novca potrošeno na oglašavanje na televiziji – 113 miliona evra, potom u štampanim medijima – 54 miliona evra, na oglašavanje na bilbordima i plakatima otišlo je skoro 26 miliona evra, dok je cifra skromnija kad je reč o reklamiranju na radiju – devet miliona evra. Takođe, u 2008. na oglašavanje u bioskopima i putem interneta utrošiće se četiri miliona evra.

Za oglašavanje u medijima u Srbiji je u 2005. godini potrošeno 95 miliona evra, a u narednoj 2006. otišlo je 20 miliona evra više. U prethodnoj 2007. godini zabeležen je ogroman skok na 175 miliona evra. Za sada procene govore da će u 2008. godini medijsko tržište u Srbiji biti „teško” 206 miliona evra.

- Među pet najvećih oglašivača u Srbiji nalaze se kompanije „Prokter i Gembl”, „Koka-Kola”, provajder mobilne telefonije „Vip”, „Henkel” i još jedan mobilni provajder – „Telenor” – kaže Broćić.

Televizija sa najvećim brojem reklama je TV Pink, dok je drugo mesto zauzeo RTS. Broćić napominje da se pretpostavlja da po broju reklama iza Pinka sledi RTS, što objašnjava razlikom između oglašavanja na komercijalnim televizijama i javnom servisu.

- Komercijalne televizije imaju pravo na 12 minuta reklama u okviru jednog sata, dok je RTS-u, kao javnom servisu Srbije, na raspolaganju polovina tog vremena. Otuda i ne čudi, po prirodi stvari, da se najviše reklama emituje upravo na komercijalnim televizijama, kako zbog pomenutog ograničenja, tako i što javnom servisu jedne zemlje pripada i malo drugačija uloga. Nakon ove dve televizije, slede „B 92″, TV „Fox”, pa svi ostali – kaže Broćić.

On objašnjava da je Srbija u odnosu na zemlje u regionu vrlo slična u segmentu reklamiranja i da nikako ne stoji podatak, koji se pojavljivao u medijima, kako se u Hrvatskoj na marketing potroši pet puta više novca nego u Srbiji.

- Ako se pogleda situacija u regionu, Srbija je dosta slična sa ostalim zemljama. Naročito su slične Srbija i Hrvatska, kao dva najjača tržišta, izuzimajući slovenačko, koje pripada Evropskoj uniji, i gde su štampani mediji ispred televizije. Neke zemlje imaju veće budžete za print nego za televiziju, a primer je Nemačka. U manje razvijenim zemljama vlada predominacija televizije, na koju odlazi blizu 80 odsto ukupnog budžeta namenjenog reklamama. Kako se tržišta razvijaju i raste količina novca, u porastu su i drugi mediji, pre svega štampani mediji. To polako umanjuje udeo koji odlazi na televiziju. Hrvatsko tržište jeste veće, grubo govoreći, za nekih 20 odsto. Ali, nikako ne stoji da se na marketing kod naših suseda potroši pet puta više – govori Broćić.

Teza da budžeti za oglašavanje zavise od ukupne političke i ekonomske situacije u jednoj zemlji sasvim je logična, kaže on, jer se na stabilnim tržištima, koja su u razvoju, više ulaže, dok je na onim sa nestabilnom političkom situacijom, gde su tržišta u stagnaciji, budžet za oglašavanje daleko manji.

- Procene govore i da u narednim godinama na oglašavanje na internetu neće otići više od deset miliona evra, jer je u Srbiji internet u povoju. Svega 40 odsto populacije ima kontakt sa internetom, a oko deset odsto ima brzi internet, gde oglašavanje jedino i ima smisla. Tačno je da internet raste iz godine u godinu, ali dok ne dobije svoj puni zamah, oglašavanje će biti relativno skromno – kaže Darko Broćić, direktor agencije „AGB Nielsen Media Research”.

Izvor: Biznis Novine

Dozvoljena je upotreba ovog feed-a u skladu sa Creative Commons 3.0 licencom

Za sve internet zavisnike…

Ratko — Sun, 02 Nov 2008 23:17:41 +0000

U sveopštoj virtuelizaciji ljudskih kontakata i prelasku na neke elektronske varijante druženja, nije loše kada nas neko na ovakav način podseti na sve one trenutke koje gubimo provodeći vreme ispred ekrana, pa makar usput i pokušao da nam proda pokoju žvaku:

Reklame su deo kampanje američkog proizvođača žvakaćih guma Dentyne, čiji je i sajt u istom duhu, jer nam ograničava vreme provedeno na njemu na 3 minuta. Ovde možete skinuti i slike u većoj rezoluciji:

A tu je i video reklama.

Dozvoljena je upotreba ovog feed-a u skladu sa Creative Commons 3.0 licencom

Neprikladni Adwords oglas

Ratko — Sun, 19 Oct 2008 10:10:41 +0000

Google Adwords je najpoznatija i najraširenija oglašivačka mreža za kontekstualno oglašavanje na netu. Pomoću geo lokacije posetioca i sadržaja stranice koju posmatra, Google mu servira oglase (koji mogu biti tekstualni, slike ili video) čije se ključne reči poklapaju sa onim koje se pojavljuju na posmatranom sajtu. Ključne reči na osnovu kojih će Google birati na kojim sajtovima će se pojavljivati reklama definiše oglašivač u toku kampanje, a ponekad se dogodi vrlo nesrećna kombinacija pa se određeni oglasi pojave na vrlo neprikladnm mestima.

Sinoć sam na sajtu B92 naleteo na ovaj oglas, najblaže rečeno, nesrećan spoj ključnih reči na stranici i izabranog oglasa:

Dozvoljena je upotreba ovog feed-a u skladu sa Creative Commons 3.0 licencom

Edgios napada Google

Ratko — Sun, 12 Oct 2008 15:35:00 +0000

Sa radom je počeo novi pretraživač interneta – Edgios. Sistem na kome se zasniva je nešto potpuno drugačije od konvencionalnih pretraživača (Google, Yahoo…), jer se koristi Peer2Peer sistem, čime se njegova snaga jedino ograničava brojem korisnika. Drugim rečima, korisnici će biti ti koji će pomoći u stvaranju indexa sadržaja weba, pa će i sami rezultati pretraživanja biti kvalitetniji i relevantniji. A korisnik može postati svako od nas instalacijom softvera sa njihovog sajta, koji će potom skoro neprimetno raditi na našim kompjuterima.

Ono što posebno izdvaja ovaj projekat je što je razvijan u Srbiji, od strane razvojnog tima koji čine naši najbolji studenti, pobednici na svetskim takmičenjima u matematici, fizici i programiranju. Vođa projekta je Borislav Agapijev, čovek našeg porekla, koji se u proteklih par decenija već dokazao na svetskom IT tržištu, a za Edgios obezbedio preko milion dolara kapitala od američkih Venture Kapital investitora. Evo šta kaže o ovom projektu: “Ponosni smo na Edgios koji predstavlja budućnost pretraživanja i veoma me raduje što na Edgiosov globalni pohod ka tronu najkvalitetnijeg pretraživača krećemo upravo sa našeg interneta i što naši ljudi, poznati kao jako kritični, mogu prvi na svetu da ga probaju i kažu nam svoje mišljenje preko stranice za slanje komentara koju smo za to pripremili. Na tome im se unapred srdačno zahvaljujem”, izjavio je povodom početka rada pretraživača Edgios njegov autor Borislav Agapijev i dodao: “Radeći na ovom, i ostalim projektima, dokazali smo da je vrhunske tehnološke proizvode danas moguće razvijati u Srbiji i ponuditi svetu. To je i način na koji mogu da se zaposle mladi, talentovani i obrazovani ljudi i da se privuče kapital u Srbiju.”

Dakle, brzo na edgios.com!

Dozvoljena je upotreba ovog feed-a u skladu sa Creative Commons 3.0 licencom

Win Win blog otvoren za oglašavanje!

Ratko — Thu, 25 Sep 2008 08:48:13 +0000

Možda ste već primetili banere sa desne strane, ali evo, sada to i zvanično objavljujem. Dakle, zainteresovani pojedinci ili pravna lica mogu zakupiti svoj prostor na ovom sajtu. Jedan baner je već preuzet, preostala dva su na raspolaganju svima koji žele relativno targetiranu reklamu.

Prednost oglašavanja na ovom blogu je njegova opredeljenost ka ciljnim grupama koje ovde dolaze zbog zanimljivih i neuobičajenih reklama, i sličnih tema manje ili više povezanih sa marketingom i PR-om. Otud bi ono bilo najzanimljivije firmama koje svoje interesne grupe vide u tom svetlu. Treba imati u vidu i stranicu sa spiskom marketing i PR agencija, koja se pokazala kao pun SEO pogodak, za nešto više od mesec dana je imala oko 2200 pregleda.

Baneri su otvoreni i za razne vrste neprofitnih i humanitarnih akcija, pa ih slobodno preporučite. Za sve dalje informacije oko reklamiranja, kontaktirajte me pomoću ove strane.

Dozvoljena je upotreba ovog feed-a u skladu sa Creative Commons 3.0 licencom

Lista marketing i PR agencija u Srbiji

Ratko — Tue, 12 Aug 2008 21:34:24 +0000

A sada nešto što ste dugo čekali… Lista domaćih marketing i PR agencija, sa pripadajućim linkovima. Ok, mozda ovo i niste čekali, ali sam siguran da će nekome već poslužiti, jer nisam video ništa slično na srpskome webu. Na kraju sam stavio i nekoliko agencija koje se bave isključivo produkcijom, mada ću još razmisliti da li im je mesto tamo. Linkovi su ažurni, što znači da vode ka .rs domenima ukoliko oni postoje.

Pri pravljenju ovog spiska glavni problem je bila klasifikacija agencija, jer postoje dobar broj onih koje se bave i jednom i drugom delatnošću (ili da upotrebim možda već zastareo izraz, integrisanim marketing komunikacijama). Neki od kriterijuma koji sam koristio su bili orijentisanost ka komunikacijama, ili ka kreativnim rešenjima, i način na koji rešavaju probleme klijenata. Svima koji se bar razumeju u ovu tematiku je jasno koliko se ove sfere prepliću, i koliko je teško napraviti strogu kategorizaciju. Zbog toga ću sačekati još malo, oslušnuti feedback čitalaca, pa odlučiti da li da sve spojim u jedinstvenu listu.

Druga priča je kvalitet samih prezentacija. Lično, ne volim da čujem ono ‘U obućara najgore cipele’, jer smatram da se neko ko kreira identitet drugih pre svega mora postarati o svojoj pojavi u javnosti, gde web prezentacija ima sve važniji značaj. Postoji veliki broj broj zapuštenih prezentacija, čak i od strane nekih eminentnih imena (što valjda govori da misle da su im postojeći klijenti dovoljni, ili da do njih dolaze na drugi način), ali i nekoliko lepih vizuelnih primeraka. Naravno, tu je i težnja ka sajtovima kompletno urađenim u flash-u, što se i pored mana (SEO, pre svega) može opravdati tipom usluga koje se predstavljaju.

Dakle, prostora za unapređenje ove liste ima dosta, a svi komentari ili zahtevi za ubacivanje novih agencija (na ovom postu, ili preko kontakt formulara) su dobrodošli.

Dozvoljena je upotreba ovog feed-a u skladu sa Creative Commons 3.0 licencom

Zlatara Andrejević počela sa online prodajom

Ratko — Tue, 15 Apr 2008 18:58:24 +0000

Kompanija Andrejević je prva domaća zlatarska kuća sa tradicijom dugom 60 godina koja započinje online prodaju kvalitetnog i umetnički oblikovanog zlatnog i srebrnog nakita obogaćenog poludragim i dragim kamenjem, kao i satove na svom web sajtu na adresi www.zlatara.net. Na današnjoj prezentaciji ispred njihovog prodajnog objekta u Delta City-ju, voditeljka Branka Glasović i pevačica Goca Tržan su demonstrirale postupak online prodaje. Proces kupovine preko interneta na zvaničnoj e-prodavnici Zlatare Andrejević izuzetno je pouzdan i siguran, a radi sigurnosti i lakoće korišćenja podeljen je u nekoliko jednostavnih koraka.

Nakit koji se kupi u internet prodavnici predaje se kurirskoj službi koja dostavlja proizvode. Standardni rok za isporuku kupljene robe u celoj Srbiji je 3 dana s tim da se rok može produžiti za jedan dan ukoliko se kupovina obavlja za vreme vikenda. Ukoliko je dostava za teritoriju Beograda sa okolinom rok za isporuku je 2 dana. Većinu proizvoda možete kupiti putem online prodaje a kolekcije TUTTI FRUTTI, MY FIRST DIAMOND i DISNEY se nalaze u punom sastavu.

Kupuje se karticama iz Visa i MasterCard programa. Mehanizam za on-line plaćanje obezbeđuje Banca Intesa. Za sadašnji izgled sajta zaslužna je kompanija ATHAUS, a za programiranje, razvoj i uvođenje sistema naplate kompanija SPFTMEDIA.

Dozvoljena je upotreba ovog feed-a u skladu sa Creative Commons 3.0 licencom

Godinu dana…

Ratko — Sat, 15 Mar 2008 09:38:37 +0000

… već postoji ovaj blog. I jedan dan preko. Prvi post napisan je 14. marta, a potom su usledila još 123. Na blogu je objavljeno puno interesantnih reklama, sa akcentom na upotrebu humora u kreativnim rešenjima, a našlo se mesta i za neke edukativne teksove vezane za marketing. Pišući ovaj blog sam naučio dosta toga, upoznao vrlo zanimljive ljude, i stekao neka neočekivana iskustva. Zahvaljujem se svim posetiocima, i obećavam još kvalitetnije postove u narednom periodu!

Dozvoljena je upotreba ovog feed-a u skladu sa Creative Commons 3.0 licencom

Blog o pakovanju proizvoda

Ratko — Thu, 28 Feb 2008 12:55:43 +0000

Pakovanje proizvoda po definiciji predstavlja poslednju poruku koju kupac dobija pre konačne odluke o kupovini. Obzirom da su prvi i poslednji utisci najčešće najjači (što se može gledati i mnogo šire od kupovine proizvoda), eto još jednog razloga za ulaganje u dizajn pakovanja. Njegovu važnost istakao je i Filip Kotler, nazivajuci ga ‘petim P’ marketing mixa (pored proizvoda, cene, promocije i distribucije). U sve raznovrsnijoj ponudi artikala, pogotovo u velikim hipermarketima, dizajn ambalaže često predstavlja najbolji način za izdvajanje iz mora sličnih proizvoda. Potrošači često smatraju i da kvalitet proizvoda prati kvalitet pakovanja, što je u stvari specifična varijanta ‘placebo’ efekta. Naravno, proizvod lošeg kvaliteta neće spasiti natprosečan dizajn, bar ne na dugi rok, jer prodaja neće ići dalje od perioda isprobavanja novog proizvoda. Treba istaknuti i ogroman uticaj pakovanja na impulsivne i neplanirane kupovine, kada vas estetika određenog pakovanja prosto natera da ga kupite.

Na domaćem tržištu, dizajn pakovanja je najčešće je i dalje vrlo tradicionalan, sa retkim inovativnim izletima, ili eventualnim kopiranjem inostranih primera. Ovo je manje posledica rada domaćih industrijskih dizajnera, a više ljudi na visokim pozicijama koji donose odluke o promeni dizajna. Povod za ovaj tekst je blog The Dieline na koji sam naleteo ovih dana, a koji se bavi isključivo pakovanjem. Nadam se da će ovi fascinantni primeri delovati inspirativno na na pomenute osobe.

Dozvoljena je upotreba ovog feed-a u skladu sa Creative Commons 3.0 licencom