Win Win Blog » Marketing

Kako je nekada izgledalo oglašavanje?

Ratko — Mon, 25 Jan 2010 18:10:15 +0000

Pre par nedelja je na sajtu Vintage Ad Browser osvanula impresivna kolekcija starih reklama i oglasa. Ova virtuelna marketing antikvarnica nudi preko 100 hiljada različitih reklamnih ostvarenja starih i po 150 godina. Sajt je lepo tagovan, podeljen po kategorijama i spreman za pretraživanje. Ovde na primer možete pratiti razvoj Coca Colinih marketing strategija od 1905. do sada, ili zaviriti u vojnu propagandu drugog svetskog rata.

Sajt vam može poslužiti kao inspiracija za neki retro-orijentisani dizajn, reklamni slogan, ili tipografiju. Možete pratiti transformaciju propagandnih poruka na prelazu iz proizvodne u eru masovnog marketinga, ali i uočiti konstantnost marketing apela na primarne okidače ljudskih akcija (seks, strah, pripadanje zajednici, socijalni rang…). Ova kolekcija je dragocena i sa istorijskog aspekta, otkrivajući postepenu promenu duboko ukorenjenih stavova i običaja (rasizam, uticaj duvana na zdravlje,načina ulepšavanja, itd.).

Dozvoljena je upotreba ovog feed-a u skladu sa Creative Commons 3.0 licencom

Gillette-ova iPhone aplikacija

Ratko — Fri, 29 May 2009 14:37:58 +0000

Potrošači vole besplatne stvari, svejedno da li one imaju bilo kakvu ozbiljnu svrhu. Gillette se je stoga vlasnicima iPhone mobilnih telefona ponudio besplatnu aplikaciju uArt, koja funkcionise tako što uslikate sebe ili svoje prijatelje, dodate im jednu od vise vrsta brade, i onda je fazonirate prstom koristeci blagodeti touch screen-a.

Ovaj način neposrednog pristupa potrošačima je gotovo potpuno neiskorišćen u nasoj zemlji. Činjenica da se kod nas iPhone i dalje ne može legalno kupiti ne treba služiti kao izgovor, jer je Java aplikacije moguće pokrenuti na skoro svim mobilnim telefonima proizvedenim nekoliko godina unazad. Evidentna je i sve veća popularnost Symbian telefona (npr. Nokie E i N serije), koje nude još veće mogućnosti nego programi pisani u Javi. Deo krivice je i na programerima, koji mogu uz samo malo truda otkinuti parče promotivnog budžeta velikih kompanija. Dakle mogućnosti su tu, treba ih samo iskoristiti.

Dozvoljena je upotreba ovog feed-a u skladu sa Creative Commons 3.0 licencom

WiFi u službi marketinga

Ratko — Fri, 13 Mar 2009 12:41:54 +0000

Evo jedne teme koja već duze zaokuplja moju pažnju, prvenstveno svojom neiskorišćenošću u našoj zemlji. Wireless mreže su nešto što nas definitivno okružuje, na prometnijim mestima se neretko pronalazi i više od desetak njih. Svaka od njih krije određeni oglašivački potencijal, samo je potrebno odgovarajuće podesiti mrežu, i ‘voila’, evo još jednog alata kojim možete poslati potencijalnim potrošačima poruku, servirati im baner dok surfuju po vašim radio talasima, preusmeriti ih na vaš home page, ili nešto slično.

Prvi put sam u praksi video ovaj tip oglašavanja u Kotorskoj marini, gde su ‘putnici namernici’ mogli izabrati wifi hot spot jednog obližnjeg restorana. Naizgled otvorena mreža, nudila je besplatan surf solidnom brzinom ljudima koji su tu uplovili svojim jahtama ili jedrilicama, ili onima koji su se samo šetali marinom. Konekcija bi se svakih 5-10 minuta bila presecana preusmeravanjem na home page restorana, gde se na mapi mogla videti njegova lokacija, zatim njegov opis sa slikama i karakteristikama menija. Da bi se surfovanje nastavilo bilo je potrebno kliknuti na dugme ‘continue’, ili ukucati username i pass za konekciju neometanu prekidima. Odmah mi se svideo ovaj način promocije restorana, jer je svima (ne samo potencijalnim potrošačima) nudio određenu vrednost, a opet je postojala i određena segmentacija, jer, gledano sa marketinškog aspekta, za restoran ipak više vrede ljudi koji obitavaju u marini od uobičajenog demografskog proseka koji šeta na ulicama.

Jedna od vrednosti ovakvog tipa oglašavanja je upravo ta što u startu nudi određenu vrstu segmentacije, na osnovu same lokacije potrošača, ili jednostavno što posedovanjem (i korišćenjem) nekog wireless uređaja (laptop, mobilni, ili neki drugi wifi gedžet) njih svrstava u neku napredniju ili finansijski sposobniju grupu. Cena može biti vrlo niska, jer uključuje wifi mrežu (i broadband internet konekciju) koja verovatno već postoji, i njeno podešavanje. Možete početi već sa promenom imena vaše wireless mreže u web adresu kompanije, slogan, telefon, ili nešto slično (tzv. SSID advertising). Ograničenje je 32 simbola, a ono se delimično može zaobići korišćenje access point-a koj ima mogućnost kreiranja virtuelnih AP-a, čime se prostor za vaše poruke multiplikuje.

Navešću još nekoliko inostranih primera korišćenja ovog tipa marketing komunikacije sa potrošačima:

Germanwings je na nekim aerodromima sa kojih leti instalirao hot spotove nazvanim tako da reklamiraju njihove ponude letova sa tih aerodroma (npr. Ibiza from 19,99 Euro). Kada se putnik konektuje na neki od njih, pored mogućnosti za besplatno surfovanje, automatski mu se otvara i stranica sa više infa o datoj ponudi i mogućnosti da bukira taj let.

Najveći Holandski lanac kafea CoffeCompany instalirao je softver koji menja ime hot spotova u njihovim lokalima informišući posetioce o novim ponudama, npr “Ukusni kolačići za 1.99″ (pretpostavite kakvi su ovi kolačići, obzirom da su iz Holandije :). Tu su i poruke koje stimulišu goste da naruče još neku kafu, ili probaju neko novo jelo, terajući ih da potroše još novca, ili da uopšte nešto potroše ukoliko su došli da se grebu za besplatni wifi. :)

Rent-a-car Sixt je takođe na Hamburškom aerodromu postavio 5 wifi hot spotova sa imenima i cenama automobila iz njihove ponude, sa odgovarajućim landing stranicama koje se otvaraju putnicima koji se na njih konektuju.

Najviše mi se svidela ova teaser kampanja za novu sezonu serije ‘Most Evil’ na Discovery channel-u. Ukratko, konektovanjem na naizgled obični kućni free hot spot otvara vam se tuđi Gmail inbox sa vrlo uznemirujućim porukama i linkovima na osnovu kojih shvatate da je u pitanju ubica. Pogledati obavezno!

Dozvoljena je upotreba ovog feed-a u skladu sa Creative Commons 3.0 licencom

99 Francs – Film za sve (anti)advertajzere

Ratko — Thu, 19 Feb 2009 12:33:56 +0000

“Imaš prelepu kosu.
To je perika.
Tvoje oči su prelepe.
To su sočiva.
Obožavam tvoje grudi.
To je Wonderbra.
Imaš prelepe noge.
Ah, konacno jedan kompliment.”

Ovo je dijalog iz filma “99 Francs“, koji pričajući o životu čoveka zaposlenog u marketing agenciji, odslikava učinak advertajzinga na našem poimanju stvarnosti, i uticaju reklama koji nam nameću neke veštačke vrednosti kao sopstvene. Film je napisan po istoimenom bestseleru Frederika Begbedea, kod nas izdat (i rasprodat) kao “399 dinara” (neka vas to ne zbunjuje, knjiga se u svakoj zemlji zove onoliko koliko i košta ). Priča prati Oktava Paranga, poznatog kopirajtera koji uživa u hedonističkom životu prožetim drogom, sexom, i profesionalnim uspehom (umesto rokenrola). Međutim, u jednom trenutku se okreće protiv industrije koja mu je sve to podarila, čime film definitivno prerasta u tiradu antikonzumerističkih stavova, predstavljenu na vrlo zabavan način. Kritika advertajzinga sigurno nije jedino što vas može privući filmu, dijalozi su vrlo zanimljivi, a obilato korišćenje droge u filmu odslikano povremeno i animiranim sekvencama, vas može podsetiti na klasike ovog žanra kao što su “Trainspotting” i “Acid house”.

Moguće da neko ne bi preporučio ovaj film ljudima koji se bave marketingom, jer bi im poljuljao veru u ono čime se bave, ali mislim da im on ipak može pomoći u shvatanju svog posla. Sve novije marketing knjige nas uče da sve počinje od potrošača i njegovih potreba, a na nama je da to shvatimo suštinski, i pre svega, etički. Moć reklama je svima poznata, potrebno je da se savest ljudi koji ih stvaraju malo aktivira i fokusira sa ekspoloatacije potrošača na opšte i dugoročno blagostanje ljudi koji nas okružuju…

Dozvoljena je upotreba ovog feed-a u skladu sa Creative Commons 3.0 licencom

Mercedes-Benz – da li tekst na bilbordu može biti predug?

Ratko — Thu, 12 Feb 2009 12:00:37 +0000

Uobičajna pravila dizajniranja bilborda nam govore da tekst mora biti kratak, sa što manje reči (preporučuje se 4-6), uz izbegavanje komplikovanih termina i metafora. Ova pravila se izvlače iz same suštine ovog vida oglašavanja, a to je stvaranje impresije u vrlo kratkom roku, koji je najčešće nekoliko sekundi. Međutim, da bi se izdvojili iz gomile šarenih reklama koje nas okružuju, ponekad moramo prekršiti ova osnovna pravila. Upravo to je Mercedes uradio, što uopšte nije loša ideja, jer je bilbord postavljen na mestu gde su česti saobraćajni špicevi, pa vozači imaju vremena da pročitaju lepo napisan copy koji čini svaku prateću fotografiju izlišnom:

Obzirom da postoji veliki broj ljubitelja ovog brenda u našim krajevima, evo još nekoliko zanimljivih reklama:

Dozvoljena je upotreba ovog feed-a u skladu sa Creative Commons 3.0 licencom

Kratka animirana istorija marketinga

Ratko — Sun, 18 Jan 2009 12:05:37 +0000

Evo animacije koja lepo diferencira prodajnu od marketing koncepcije, dakle pokriva period od sredine prošlog veka pa do aktuelnih dešavanja. Sa sadašnjeg aspekta, stvarno deluje neverovatno da se u 60-im godinama sa samo 3 emitovanja reklamnog spota dobijala pokrivenost (USA) tržišta od čak 80%! A onda nas animacija vodi kroz poslednjih par decenija koji su usled bombardovanja potrošača reklamnim porukama i višestrukog izbora koji se stavlja pre njega, došlo do ‘brend skepticizma’, tj. nepoverenja konzumenata u marketing poruke koje im se šalju. Na kraju dolazimo i do one komercijalne strane ovog video spota, jer je i on kreiran kao propagandni materijal za agenciju Scholz & Friends, koja tu nudi svoje kreativne usluge u prevazilaženju pomenutih problema. Kao i prethodni post na ovom blogu, i ovo je lep primer za način na koji se kreativnost nameće i prodaje drugima.

Scholz & Friends: “Dramatic shift in marketing reality from Michael Reissinger on Vimeo.

Dozvoljena je upotreba ovog feed-a u skladu sa Creative Commons 3.0 licencom

Postanite “Mastermind” advertajzinga

Ratko — Sat, 17 Jan 2009 14:15:34 +0000

Ontario College of Art & Design pripremio je sasvim zanimljiv master kurs vezan za dizajn u advertajzingu. Njihova print reklama ne ide sa ovde odomaćenim načelom “u obućara najgore cipele”, već jasno pokazuje kreativnost koju treba da prenose drugima. U formuli su ubačeni veliki umovi koji su uticali na marketing i biznis kakvog ga sada poznajemo, od Saatchija do Setha Godina, preko Zuckerberga.

Dozvoljena je upotreba ovog feed-a u skladu sa Creative Commons 3.0 licencom

Noć Reklamoždera – deveti put u Beogradu

Ratko — Thu, 27 Nov 2008 18:06:27 +0000

Reklamu možemo posmatrati kao fenomen koji nam pomaže u shvatanju društva i njegovih rituala i procesa, prenoseći emocije, stavove autora, i pre svega propagandnu poruku. Ona se može svojom kreativnošću uzdignuti sve do nivoa umetnosti. Međutim, mnoge od nas reč reklama može asocirati i na dosadne spotove koje nas prekidaju u gledanju omiljene serije ili nekog drugog TV programa, ili nas vremenski odvajaju od početka dugo iščekivanog filma u bioskopu. Valja ipak uzeti u obzir da se one najkreativnije i najoriginalnije reklame često i ne zavrte na TV stanicama, jer ne prenose poruku dovoljno širokom segmentu potrošača, zbog svoje smelosti, zato što ne stimulišu dovoljno na kupovinu, ili iz nekog drugog razloga. Takve se reklame često mogu videti samo na festivalima advertajzinga, ili na sličnim manifestacijama namenjenim uglavnom marketing profesionalcima. Za nas ostale, prilika da ih vidimo je Noć Reklamoždera sa 5 i po sati najzabavnijih, najraznovrsnijih i najsmešnijih reklamnih spotova, podeljenih u segmente poput automobilskih i fudbalskih reklama, naj-sexi spotova, propagandnih dela režisera Wim Wenders-a i Ang Lee-ja, advertajzing panorama iz Hong Konga, Rusije, Pariza…

I ove godine MasterCard Noć Reklamoždera se održava u Sava Centru, 4. i 5. decembra, sa početkom u 20.30. U Beogradu se održava 9. put po redu, ovoga puta sa temom velikog sportskog događaja koji nas očekuje – Univerzijade 2009. Pored prikazivanja reklamnih spotova, biće dodelene i nagrade za najbolju domaću reklamu, bilbord, non-profit kampanju, priznanja “Brand Srbija”, “Ambasador Reklamoždera”, i specijalno priznanje „Grand Slam” za doprinos razvoju advertajzinga u Srbij za Dragana Sakana, vlasnika agencije New Moment.

Za sve posetioce koji sačuvaju svoje ulaznice će biti organizovan i parti u klubu Pastic, 6. decembra, gde će muziku puštati DJ Tomas Lakujer iz Francuske. Proglašenje pobednika i uručenje nagrade publike za najbolju domaću reklamu će biti održano prve večeri manifestacije, a pet reklama za koje je publika glasala do danas i koje su ušle u finale su Pionirova “O, la la”, Prokredit banke “Potraga”, reklama Jelen piva “Stvarno važne stvari”, Državne lutrija Srbije “Ogrebao sam Audi” i reklama Minakve “Telefon”. Glasanje za najbolju reklamu i bilbord je i dalje u toku na zvaničnom sajtu.

Dozvoljena je upotreba ovog feed-a u skladu sa Creative Commons 3.0 licencom

Mikro-sajt i njegove prednosti u promociji brenda

Ratko — Tue, 25 Nov 2008 16:01:40 +0000

Mikro-sajtovi predstavljaju web stranicu, ili više njih, posebno specijalizovanu za određenu namenu, često stvorenuza upotpunjavanje nekog drugog sajta. Suštinski, to je grupa povezanih informacija, vizuelno lepo upakovanih (uz vrlo čestu upotrebu Flash tehnologije), u potpunosti posvećena nekom brendu, liniji proizvoda, kampanji, nagradnoj igri, specifičnom proizvodu…

Prednosti i mogućnosti mikro sajtova mogu biti:

Uska fokusiranost kao njihova osnovna premisa
Zasebna adresa mikro sajta može biti vrlo pogodna stvar, pogotovo ako stekne određenu popularnost (i linkove sa drugih sajtova sa njom), čime će pomoći u povećanju pageranka glavnog sajta. Dakle, mogu biti vrlo koristan SEO alat.
Mogućnost uske orijentacije na ‘lovljenje’ poseta puta optimizacije za određene ključne reči.
Imaju veću ‘viralnu’ moć od standardnih sajtova, informacije o njima se lakše šire pomoću blogova, foruma, socijalnih mreža…
Mogućnost praćenja vizuelnog koncepta korporativnog sajta, ili kreiranje potpuno novog dizajna ukoliko se želimo distancirati od uobičajenih asocijacija na neku kompaniju.
Interakcija sa posetiocima putem web aplikacija, igrica, itd.
Zbog svoje male veličine lakše drži koncentraciju posetioca (najbolje stvari dolaze u malim pakovanjima :)
Pomažu u boljem pozicioniranju brenda proizvoda ili firme u mislima potrošača, jer, između ostalog, demonstriraju ozbiljnost firme u promovisanju svojih proizvoda i usluga
Olakšano ubeđivanje posetioca da ostave e-mail adresu ili neke druge podatke.
Praktično besplatno ispitivanje tržišta postojećih i potencijalnih potrošača putem anketa koje mogu biti formulisane na različite načine (iskustva sa proizvodom, problemi sa kojima se suočavaju…)
Posetioci mogu biti stimulisani na gorepomenute akcije pute nagrada, kupona…
Mikro sajtovi kao sateliti glavnog sajta mogu pružati dublje informacije na određenu temu.
Vrlo su korisni u situacijama kada nije moguće u kratkom roku prilagoditi kompanijski sajt novoj poruci, kampanji, proizvodu ili sličnom, drugim rečima. Povećanom fleksibilnošću omogućavaju lakše kreiranje integrisane marketing kampanje.
Manja cena produkcije zbog manjeg obima posla oko sajta.
Lakše praćenje ponašanja posetilaca na sajtu zbog manjeg broja stranica

Dobar deo ovih prednosti ostvaruje se tek kada se zadovolji odgovarajući kvalitet u produkciji mikro-sajta, stoga je ključno pažljivo planiranje i produkcija kako se ove prednosti ne bi pretvorile u nedostatke. Valja napomenuti da postoji i termin Mini-sajt, čije značenje se najčešće koristi kao sinonim.

Neki od primera za sve ovo su: LG Prada, Levi’s Glam, Cisco, JetBlue, JaffoRidža, Jelen Pivo, Plazma…

Kod nas su mikrosajtovi slabije zastupljeni, u skladu sa opštim nivoom razvoja korišćenja interneta, ali valja pomenuti da se i tu stvari menjaju, kao što ste videli u gornjim primerima. Najnoviji mikro-sajt na našem webu je zasluga McCann PR-a, a uradjen je za Garnier Pure liniju preparata. U pitanju je vrlo zanimljiv primer komuniciranja sa potrošačima preko neta, gde se kroz dvosmernu priču o grehovima koje žene čine prema svojoj koži, nudi rešenje u vidu Pure kolekcije.

Dozvoljena je upotreba ovog feed-a u skladu sa Creative Commons 3.0 licencom

Marketinški događaj godine – proglašenje najuspešnijih i najboljih

Ratko — Wed, 19 Nov 2008 13:31:32 +0000

U petak, 14.11.2008. godine, organizovan je događaj pod pokroviteljstvom Privredne komore Srbije, a u organizaciji agencije Mark-planetak, izdavača časopisa Taboo. Na njemu su dodeljene nagrade pod simboličnim nazivom “Punom parom napred”, namenjene najboljim i najuspešnijim firmama i pojedinacima iz oblasti marketinga u našoj zemlji. Ova priznanja dodeljena su rangiranjem ostvarenih rezultata poslovanja primenom pet kriterijuma: ostvareni poslovni prihod u 2007. godini, bruto plate i nadoknade, ostvarena dobit (pre oporezivanja), ostvareni neto prihod „revenue” i broj stalno zaposlenih radnika, dok su marketinška ličnost i događaj godine birani glasovima saveta suizdavača časopisa TABOO.

Dobitnici nagrada su:

Agencija za marketinške komunikacije
SYNERGY LEO BURNETT
Agencija za marketinška i društvena istraživanja
STRATEGIC MARKETING
Agencija za planiranje i zakup oglasnog
prostora
DIRECT MEDIA
Agencija za odnose sa javnošću
McCANN ERICKSON PUBLIC RELATIONS
Agencija za spoljno oglašavanje
ALMA QUATTRO
Sajamska organizacija
BEOGRADSKI SAJAM
Specijalizovano preduzeće za privredne
i druge izložbe
BEOEXPO SYSTEM
Marketinška ličnost godine
NOVAK ĐOKOVIĆ
Marketinški događaj godine
Agencija PROFILE i dvodnevna
konferencija: Vrednost korporativnog
brenda u sektoru finansijskih
usluga:KAKO KREIRATI I UPRAVLJATI
POBEDNIČKOM BREND
STRATEGIJOM.

Dozvoljena je upotreba ovog feed-a u skladu sa Creative Commons 3.0 licencom

Oglašavanje u medijima u 2008. godini

Ratko — Wed, 05 Nov 2008 18:05:38 +0000

Na oglašavanje u medijima u 2008. godini potrošiće se 206 miliona evra, a najviše novca slilo se u TV kase – ravno 113 miliona evra – kaže za Biznis Darko Broćić, direktor agencije „AGB Nielsen Media Research”.

Podaci do kojih je došla ta agencija govore da je najviše novca potrošeno na oglašavanje na televiziji – 113 miliona evra, potom u štampanim medijima – 54 miliona evra, na oglašavanje na bilbordima i plakatima otišlo je skoro 26 miliona evra, dok je cifra skromnija kad je reč o reklamiranju na radiju – devet miliona evra. Takođe, u 2008. na oglašavanje u bioskopima i putem interneta utrošiće se četiri miliona evra.

Za oglašavanje u medijima u Srbiji je u 2005. godini potrošeno 95 miliona evra, a u narednoj 2006. otišlo je 20 miliona evra više. U prethodnoj 2007. godini zabeležen je ogroman skok na 175 miliona evra. Za sada procene govore da će u 2008. godini medijsko tržište u Srbiji biti „teško” 206 miliona evra.

- Među pet najvećih oglašivača u Srbiji nalaze se kompanije „Prokter i Gembl”, „Koka-Kola”, provajder mobilne telefonije „Vip”, „Henkel” i još jedan mobilni provajder – „Telenor” – kaže Broćić.

Televizija sa najvećim brojem reklama je TV Pink, dok je drugo mesto zauzeo RTS. Broćić napominje da se pretpostavlja da po broju reklama iza Pinka sledi RTS, što objašnjava razlikom između oglašavanja na komercijalnim televizijama i javnom servisu.

- Komercijalne televizije imaju pravo na 12 minuta reklama u okviru jednog sata, dok je RTS-u, kao javnom servisu Srbije, na raspolaganju polovina tog vremena. Otuda i ne čudi, po prirodi stvari, da se najviše reklama emituje upravo na komercijalnim televizijama, kako zbog pomenutog ograničenja, tako i što javnom servisu jedne zemlje pripada i malo drugačija uloga. Nakon ove dve televizije, slede „B 92″, TV „Fox”, pa svi ostali – kaže Broćić.

On objašnjava da je Srbija u odnosu na zemlje u regionu vrlo slična u segmentu reklamiranja i da nikako ne stoji podatak, koji se pojavljivao u medijima, kako se u Hrvatskoj na marketing potroši pet puta više novca nego u Srbiji.

- Ako se pogleda situacija u regionu, Srbija je dosta slična sa ostalim zemljama. Naročito su slične Srbija i Hrvatska, kao dva najjača tržišta, izuzimajući slovenačko, koje pripada Evropskoj uniji, i gde su štampani mediji ispred televizije. Neke zemlje imaju veće budžete za print nego za televiziju, a primer je Nemačka. U manje razvijenim zemljama vlada predominacija televizije, na koju odlazi blizu 80 odsto ukupnog budžeta namenjenog reklamama. Kako se tržišta razvijaju i raste količina novca, u porastu su i drugi mediji, pre svega štampani mediji. To polako umanjuje udeo koji odlazi na televiziju. Hrvatsko tržište jeste veće, grubo govoreći, za nekih 20 odsto. Ali, nikako ne stoji da se na marketing kod naših suseda potroši pet puta više – govori Broćić.

Teza da budžeti za oglašavanje zavise od ukupne političke i ekonomske situacije u jednoj zemlji sasvim je logična, kaže on, jer se na stabilnim tržištima, koja su u razvoju, više ulaže, dok je na onim sa nestabilnom političkom situacijom, gde su tržišta u stagnaciji, budžet za oglašavanje daleko manji.

- Procene govore i da u narednim godinama na oglašavanje na internetu neće otići više od deset miliona evra, jer je u Srbiji internet u povoju. Svega 40 odsto populacije ima kontakt sa internetom, a oko deset odsto ima brzi internet, gde oglašavanje jedino i ima smisla. Tačno je da internet raste iz godine u godinu, ali dok ne dobije svoj puni zamah, oglašavanje će biti relativno skromno – kaže Darko Broćić, direktor agencije „AGB Nielsen Media Research”.

Izvor: Biznis Novine

Dozvoljena je upotreba ovog feed-a u skladu sa Creative Commons 3.0 licencom

New Moment – uslužni procesi u marketing agenciji

Ratko — Sun, 26 Oct 2008 13:50:51 +0000

Evo jedne prezentacije od čijeg je pravljenja pošlo već dosta vremena, ali će se sasvim lepo uklopiti u tematiku ovog bloga. Deo je mnogo šireg grupnog seminarskog rada za predmet marketing usluga, sa temom o uslužnim procesima koji se dešavaju pri isporuci vrednosti klijentima marketing agencije New Moment. Preporučujem download u ppt formatu (otvaranjem slideshare stranice), jer u njemu ima dodatnih beleški i dizajn nije izlomljen kao u web varijanti.

Usluzni procesi u agenciji New Moment

View SlideShare presentation or Upload your own.

Mali hint za sve koje prave prezentacije: nikada nemojte stavljati ovoliko teksta kojiko ih ima na par slajdova ovde, time previše kradete pažnju publike od govornika, i koncentrišete je na projekciju.

Dozvoljena je upotreba ovog feed-a u skladu sa Creative Commons 3.0 licencom

Kako nastaju reklamni slogani :)

Ratko — Thu, 16 Oct 2008 09:44:28 +0000

Ekipa sa flyyoufools.com to ovako objasnjava:

Dozvoljena je upotreba ovog feed-a u skladu sa Creative Commons 3.0 licencom

Šta je ideja?

Ratko — Tue, 02 Sep 2008 12:06:42 +0000

‘Šta je ideja’ je podnaslov koji se nalazi među koricama knjige Dragana Sakana “Pretty woman”, a ispod njega je i jedna zanimljiva pričica. Puno puta je citirana, a originalno potiče iz jednog godišnjeg izveštaja agencije “Saatchi & Saatchi”. U njoj, jedan od kreativaca agencije je idući na posao naleteo na slepog prosjaka koji je ispred sebe imao šešir i tablu sa natpisom ‘Ja sam slep’. Šešir je bio prazan. Kreativac je dopisao par reči, i nastavio dalje. U povratku, nekoliko sati kasnije, zatekao je prosjaka sa punim šeširom para.

Na tabli je pisalo ‘Proleće je, a ja sam slep’. U toj priči, sadržano je sve što čini profesiju advertajzinga: biznis (šešir je bio pun), umetnost (koncept primenjene umetnosti), nauka (u ovom slučaju psihologija) i tehnologija (trebalo je napisati reč) . Zbog toga se kaže da reklamu možete raditi dan i noć, ali nikad nećete postati uspešni ako ne stvarate ideje. U vreme demonstracija koje su obelezile prošlu dekadu, slogan ‘Proleće je, a ja živim u Srbiji’ bio je jedan od najcitiranijih…

Ideja je, ni manje ni više, nego nova kombinacija starih elemenata, kako bi to rekao Jung. Peter Gabriel je to parafrazirao: “Posle Baha, Mocarta i Betovena, teško da je komponovano išta novo, svi mi samo premeštamo iste deonice.” Ovi citati se definitivno slažu sa aktuelnim trendovima raznoraznih remixa i mash-upova, jer je kombinovanje postojećih ideja postalo lakše nego ikad.

Toliko za one koje su počeli da čitaju tražeći odgovor na pitanje iz naslova.

Ja sam samo hteo da vam pokažem reciklažu gorepomenute ideje, a da bi se to shvatilo bio je potreban i odgovarajući uvod. Dakle, jedna italijanska agencija se poigrala sa starom idejom o prosjaku:

www.playwithreactivity.com

Dozvoljena je upotreba ovog feed-a u skladu sa Creative Commons 3.0 licencom

Lista marketing i PR agencija u Srbiji

Ratko — Tue, 12 Aug 2008 21:34:24 +0000

A sada nešto što ste dugo čekali… Lista domaćih marketing i PR agencija, sa pripadajućim linkovima. Ok, mozda ovo i niste čekali, ali sam siguran da će nekome već poslužiti, jer nisam video ništa slično na srpskome webu. Na kraju sam stavio i nekoliko agencija koje se bave isključivo produkcijom, mada ću još razmisliti da li im je mesto tamo. Linkovi su ažurni, što znači da vode ka .rs domenima ukoliko oni postoje.

Pri pravljenju ovog spiska glavni problem je bila klasifikacija agencija, jer postoje dobar broj onih koje se bave i jednom i drugom delatnošću (ili da upotrebim možda već zastareo izraz, integrisanim marketing komunikacijama). Neki od kriterijuma koji sam koristio su bili orijentisanost ka komunikacijama, ili ka kreativnim rešenjima, i način na koji rešavaju probleme klijenata. Svima koji se bar razumeju u ovu tematiku je jasno koliko se ove sfere prepliću, i koliko je teško napraviti strogu kategorizaciju. Zbog toga ću sačekati još malo, oslušnuti feedback čitalaca, pa odlučiti da li da sve spojim u jedinstvenu listu.

Druga priča je kvalitet samih prezentacija. Lično, ne volim da čujem ono ‘U obućara najgore cipele’, jer smatram da se neko ko kreira identitet drugih pre svega mora postarati o svojoj pojavi u javnosti, gde web prezentacija ima sve važniji značaj. Postoji veliki broj broj zapuštenih prezentacija, čak i od strane nekih eminentnih imena (što valjda govori da misle da su im postojeći klijenti dovoljni, ili da do njih dolaze na drugi način), ali i nekoliko lepih vizuelnih primeraka. Naravno, tu je i težnja ka sajtovima kompletno urađenim u flash-u, što se i pored mana (SEO, pre svega) može opravdati tipom usluga koje se predstavljaju.

Dakle, prostora za unapređenje ove liste ima dosta, a svi komentari ili zahtevi za ubacivanje novih agencija (na ovom postu, ili preko kontakt formulara) su dobrodošli.

Dozvoljena je upotreba ovog feed-a u skladu sa Creative Commons 3.0 licencom

WOA (World of Advertising) – 2.0

Ratko — Fri, 13 Jun 2008 10:11:21 +0000

Na Creative Beef-u je izašao i nastavak (tj. ‘expanzija’) WOA. Sve likove možete pogledati na originalnom sajtu, a ja bih samo izdvojio Ad Blogera. Jesu pogodili dosta toga, ali ne smem da kažem i šta.

A ostatak ovde.

Dozvoljena je upotreba ovog feed-a u skladu sa Creative Commons 3.0 licencom

WOA (World of Advertising)

Ratko — Thu, 05 Jun 2008 10:29:17 +0000

Danas sam naleteo na interesantnu parodiju na World of Warcraft, gde si karakteri, tj. klase karaktera, uzete iz jedne moderne advertajzing agencije. Tu su kopirajteri sa svojim Smart-ass blogovima, akaunti koji spavaju sa klijentima, art direktori koji šire kompjuterske viruse (i znaju šta je flash), i svemoćni klijenti, bez mane i straha:

Izvor: Creative Beef (kopi, btw)

Dozvoljena je upotreba ovog feed-a u skladu sa Creative Commons 3.0 licencom

Brendovi u svakodnevnom životu…

Ratko — Thu, 29 May 2008 11:46:31 +0000

… jedne Kanađanke. Jane, account u jednoj marketinškoj agenciji, napravila je zanimljiv timeline lične interakcije sa brendovima u toku jednog uobičajnog petka. Kliknite na sliku, kako bi se otvorio kompletan, jer kako dan ide on postaje interesantniji. Neke njene čitaoce je ovo inspirisalo da naprave i svoje grafike.

Ovo vas prosto natera da se zamislite koliki je u stvari uticaj brendova na našu svakodnevnicu, koliko god neki mislili da nisu zavisni od njih.

Dozvoljena je upotreba ovog feed-a u skladu sa Creative Commons 3.0 licencom

Widget za odvikavanje od pušenja

Ratko — Wed, 16 Apr 2008 15:48:16 +0000

Allen Carr Centar za odvikavanje od pušenja postoji u Srbiji već više od godinu dana, a za to vreme je kroz njega prošlo oko 500 osoba, uz vrlo visoku uspešnost od 90%. Metoda se zasniva na kognitivno- bihejviranoj terapiji i traje pet sati, a njihova samouverenost u njen uspeh se ogleda u tromesečnoj garanciji, koja vam obezbeđuje povraćaj novca ukoliko ponovo počnete da pušite u pomenutom roku.

Vrlo zanimljiva stvar kod ovog centra je način promocije koji su izabrali, i zbog čega su se i našli na stranicama ovog bloga. U pitanju je widget za vaš desktop, čija je namena da sve koji to žele zabavi, informiše i podrži u odluci da postanu ili ostanu nepušači.

Pušačka verzija upoznaje korisnike sa činjenicama o pušenju dok svojim vizuelnim rešenjem asocira na opasnosti koje duvanski dim nosi. U pravilinim vremenskim razmacima widget plasira motivacione poruke koje negiraju uobičajene predrasude o prestanku pušenja koje su osnovni razlog teškog odvikavanja pojedinih osoba od ove bolesti zavisnosti.

Nepušačka verzija dizajnirana je vedrije i lepršavije. Kao poseban poklon nepušači dobijaju različite dizajne widgeta prilagođene godišnjim dobima koja se automatski smenjuju. Pored toga tu su i motivacione poruke koje su prilagođene nepušačima. Poznato je, naime da dugo po prestanku fizičke zavisnosti od nikotina veliki broj pušača i dalje čezne za cigaretom. Trajanje čežnje je posledica psihološke zavisnosti, koju metod Allen Carr, uspešno otklanja.

Instalacija je brza i laka i ne traži nikakve posebne uslove za rad. Kada se instalacija završi restartovaće se računar. Pre nego što instalacija aktivira neophodno je snimiti dokumente koji se trenutno rade. Da bi se widget isključio treba držati na tastaturi pritisnuto Ctrl i kliknitu na njega desnim tasterom miša. Uklanja se kao i svaki drugi softver.

Widget su osmislile i dizajnirale agencije McCann Erickson i McCann Erickson Public Relations, realizovala agencija Fifoconsult, a biće distribuiran korisnicima na sledeće načine:

•Plasiranje widgeta na DVD-ove sa besplatnim softverom koje svojim čitaocima poklanjaju kompjuterski časopisi

•Kreiranje www.allencarr.co.yu/widget download strane na sajtu Allen Carr’s metode

•Kreiranje viralnog efekta i online buzz-a

•Plasiranje widgeta na sajtove za download free softvera

•Dodela CD-a sa widgetima osobama koje su završile kurs odvikavanja

•Podela softvera prilikom svih aktivnosti vezanih za Allan’s Car metodu

•Distribucija mini CD-ova sa widgetima u zdravstvenim i farmaceutskim ustanovama

•Instaliranje widgeta na kompjutere koje prodaju distributeri hardvera koji se uključe u akciju

Na našem tržištu je ovo vrlo inovativan način promocije brenda, na vrlo nenametljiv način se deluje na potencijalne klijente, i komuniciraju osnovne postavke Allen Car metoda.

Dozvoljena je upotreba ovog feed-a u skladu sa Creative Commons 3.0 licencom

Efekti aktuelne recesije na marketing

Ratko — Tue, 08 Apr 2008 21:10:02 +0000

Američku (a za njom i svetsku) ekonomiju ove godine očekuje, u najboljem slučaju usporavanje rasta, a možda i kretanje u obrnutom pravcu. Sajt marketingsherpa.com je napravio istraživanje medju ljudima iz marketinga na temu reakcija njihovih kompanija u predstojećem periodu. Rezultate ove ankete možete videti ovde , a ja ću vam ukratko predstaviti neke zanimljive detalje:

Smanjivanje ulaganja u marketing je već počelo da se oseća (primer Gap-a).
60% velikih kompanija planira da ove godine skreše marketing budžete, ili je to već uradilo, procenat manjih kompanija koje će to uraditi je manji, jer su i njihova marketing ulaganja skromnijeg obima, pa je samim tim i manje prostora za uštedu.
Pomera se fokus sa promocije brand-a na direktni marketing, pre svega zbog veće merljivosti i boljeg praćenja ROI-a.
Efekti recesije prvo dotiču B2C sektor (tj. maloprodaja), najviše kroz smanjenje broja kupaca, dok B2B najjače pogađa produžavanje prodajnih ciklusa.
Smanjenje marketing budžeta se više odnosi na tradicionalni nego na online marketing, zbog jeftinije i merljivije online promocije.
Uštede će se najviše osetiti na smanjenju TV i radio reklamiranja.
Što se tiče online marketinga, najveći porast ulaganja će biti u promociju putem socijalnih mreža i plaćene pretrage, a najmanji u klasični online display advertising (gde se očekuje i najveći cost-cutting).

Dozvoljena je upotreba ovog feed-a u skladu sa Creative Commons 3.0 licencom