Category Archives: Marketing

Kako je nekada izgledalo oglašavanje?

Pre par nedelja je na sajtu Vintage Ad Browser osvanula impresivna kolekcija starih reklama i oglasa. Ova virtuelna marketing antikvarnica nudi preko 100 hiljada različitih reklamnih ostvarenja starih i po 150 godina. Sajt je lepo tagovan, podeljen po kategorijama i spreman za pretraživanje. Ovde na primer možete pratiti razvoj Coca Colinih marketing strategija od 1905. do sada, ili zaviriti u vojnu propagandu drugog svetskog rata.

Stara reklama za cigarete

Sajt vam može poslužiti kao inspiracija za neki retro-orijentisani dizajn, reklamni slogan, ili  tipografiju. Možete pratiti transformaciju propagandnih poruka na prelazu iz proizvodne u eru masovnog marketinga, ali i uočiti konstantnost marketing apela na primarne okidače ljudskih akcija (seks, strah, pripadanje zajednici, socijalni rang…). Ova kolekcija je dragocena i sa istorijskog aspekta, otkrivajući postepenu promenu duboko ukorenjenih stavova i običaja (rasizamuticaj duvana na zdravlje,načina ulepšavanja, itd.).

Gillette-ova iPhone aplikacija

Potrošači vole besplatne stvari, svejedno da li one imaju bilo kakvu ozbiljnu svrhu. Gillette se je stoga vlasnicima iPhone mobilnih telefona ponudio besplatnu aplikaciju uArt, koja funkcionise tako što uslikate sebe ili svoje prijatelje, dodate im jednu od vise vrsta brade, i onda je fazonirate prstom koristeci blagodeti touch screen-a.

Ovaj način neposrednog pristupa potrošačima je gotovo potpuno neiskorišćen u nasoj zemlji. Činjenica da se kod nas iPhone i dalje ne može legalno kupiti ne treba služiti kao izgovor, jer je Java aplikacije moguće pokrenuti na skoro svim mobilnim telefonima proizvedenim nekoliko godina unazad. Evidentna je i sve veća popularnost Symbian telefona (npr. Nokie E i N serije), koje nude još veće mogućnosti nego programi pisani u Javi. Deo krivice je i na programerima, koji mogu uz samo malo truda otkinuti parče promotivnog budžeta velikih kompanija. Dakle mogućnosti su tu, treba ih samo iskoristiti.

WiFi u službi marketinga

Evo jedne teme koja već duze zaokuplja moju pažnju, prvenstveno svojom neiskorišćenošću u našoj zemlji. Wireless mreže su nešto što nas definitivno okružuje, na prometnijim mestima se neretko pronalazi i više od desetak njih. Svaka od njih krije određeni oglašivački potencijal, samo je potrebno odgovarajuće podesiti mrežu, i ‘voila’, evo još jednog alata kojim možete poslati potencijalnim potrošačima poruku, servirati im baner dok surfuju po vašim radio talasima, preusmeriti ih na vaš home page, ili nešto slično.

Prvi put sam u praksi video ovaj tip oglašavanja u Kotorskoj marini, gde su ‘putnici namernici’ mogli izabrati wifi hot spot jednog obližnjeg restorana. Naizgled otvorena mreža, nudila je besplatan surf solidnom brzinom ljudima koji su tu uplovili svojim jahtama ili jedrilicama, ili onima koji su se samo šetali marinom. Konekcija bi se svakih 5-10 minuta bila presecana preusmeravanjem na home page restorana, gde se na mapi mogla videti njegova lokacija, zatim njegov opis sa slikama i karakteristikama menija. Da bi se surfovanje nastavilo bilo je potrebno kliknuti na dugme ‘continue’, ili ukucati username i pass za konekciju neometanu prekidima. Odmah mi se svideo ovaj način promocije restorana, jer je svima (ne samo potencijalnim potrošačima) nudio određenu vrednost, a opet je postojala i određena segmentacija, jer, gledano sa marketinškog aspekta, za restoran ipak više vrede ljudi koji obitavaju u marini od uobičajenog demografskog proseka koji šeta na ulicama.

Jedna od vrednosti ovakvog tipa oglašavanja je upravo ta što u startu nudi određenu vrstu segmentacije, na osnovu same lokacije potrošača, ili jednostavno što posedovanjem (i korišćenjem) nekog wireless uređaja (laptop, mobilni, ili neki drugi wifi gedžet) njih svrstava u neku napredniju ili finansijski sposobniju grupu. Cena može biti vrlo niska, jer uključuje wifi mrežu (i broadband internet konekciju) koja verovatno već postoji, i njeno podešavanje. Možete početi već sa promenom imena vaše wireless mreže u web adresu kompanije, slogan, telefon, ili nešto slično (tzv. SSID advertising). Ograničenje je 32 simbola, a ono se delimično može zaobići korišćenje access point-a koj ima mogućnost kreiranja virtuelnih AP-a, čime se prostor za vaše poruke multiplikuje.

Navešću još nekoliko inostranih primera korišćenja ovog tipa marketing komunikacije sa potrošačima:

Germanwings je na nekim aerodromima sa kojih leti instalirao hot spotove nazvanim tako da reklamiraju njihove ponude letova sa tih aerodroma (npr. Ibiza from 19,99 Euro). Kada se putnik konektuje na neki od njih, pored mogućnosti za besplatno surfovanje,  automatski mu se otvara i stranica sa više infa o datoj ponudi i mogućnosti da bukira taj let.

Continue reading

99 Francs – Film za sve (anti)advertajzere

“Imaš prelepu kosu.
To je perika.
Tvoje oči su prelepe.
To su sočiva.
Obožavam tvoje grudi.
To je Wonderbra.
Imaš prelepe noge.
Ah, konacno jedan kompliment.”

Ovo je dijalog iz filma “99 Francs“, koji pričajući o životu čoveka zaposlenog u marketing agenciji, odslikava učinak advertajzinga na našem poimanju stvarnosti, i uticaju reklama koji nam nameću neke veštačke vrednosti kao sopstvene. Film je napisan po istoimenom bestseleru Frederika Begbedea, kod nas izdat (i rasprodat) kao “399 dinara” (neka vas to ne zbunjuje, knjiga se u svakoj zemlji zove onoliko koliko i košta ). Priča prati Oktava Paranga, poznatog kopirajtera koji uživa u hedonističkom životu prožetim drogom, sexom, i profesionalnim uspehom (umesto rokenrola). Međutim, u jednom trenutku se okreće protiv industrije koja mu je sve to podarila, čime film definitivno prerasta u tiradu antikonzumerističkih stavova, predstavljenu na vrlo zabavan način. Kritika advertajzinga sigurno nije jedino što vas može privući filmu, dijalozi su vrlo zanimljivi, a obilato korišćenje droge u filmu odslikano povremeno i animiranim sekvencama, vas može podsetiti na klasike ovog žanra kao što su “Trainspotting” i “Acid house”. 

Moguće da neko ne bi preporučio ovaj film ljudima koji se bave marketingom, jer bi im poljuljao veru u ono čime se bave, ali mislim da im on ipak može pomoći u shvatanju svog posla. Sve novije marketing knjige nas uče da sve počinje od potrošača i njegovih potreba, a na nama je da to shvatimo suštinski, i pre svega, etički. Moć reklama je svima poznata, potrebno je da se savest ljudi koji ih stvaraju malo aktivira i fokusira sa ekspoloatacije potrošača na opšte i dugoročno blagostanje ljudi koji nas okružuju…

Mercedes-Benz – da li tekst na bilbordu može biti predug?

Uobičajna pravila dizajniranja bilborda nam govore da tekst mora biti kratak, sa što manje reči (preporučuje se 4-6), uz izbegavanje komplikovanih termina i metafora. Ova pravila se izvlače iz same suštine ovog vida oglašavanja, a to je stvaranje impresije u vrlo kratkom roku, koji je najčešće nekoliko sekundi. Međutim, da bi se izdvojili iz gomile šarenih reklama koje nas okružuju, ponekad moramo prekršiti ova osnovna pravila. Upravo to je Mercedes uradio, što uopšte nije loša ideja, jer je bilbord postavljen na mestu gde su česti saobraćajni špicevi, pa vozači imaju vremena da pročitaju lepo napisan copy koji čini svaku prateću fotografiju izlišnom:

Obzirom da postoji veliki broj ljubitelja ovog brenda u našim krajevima, evo još nekoliko zanimljivih reklama:

Continue reading

Kratka animirana istorija marketinga

Evo animacije koja lepo diferencira prodajnu od marketing koncepcije, dakle pokriva period od sredine prošlog veka pa do aktuelnih dešavanja. Sa sadašnjeg aspekta, stvarno deluje neverovatno da se u 60-im godinama sa samo 3 emitovanja reklamnog spota dobijala pokrivenost (USA) tržišta od čak 80%! A onda nas animacija vodi kroz poslednjih par decenija koji su usled bombardovanja potrošača reklamnim porukama i višestrukog izbora koji se stavlja pre njega, došlo do ‘brend skepticizma’, tj. nepoverenja konzumenata u marketing poruke koje im se šalju. Na kraju dolazimo i do one komercijalne strane ovog video spota, jer je i on kreiran kao propagandni materijal za agenciju Scholz & Friends, koja tu nudi svoje kreativne usluge u prevazilaženju pomenutih problema. Kao i prethodni post na ovom blogu, i ovo je lep primer za način na koji se kreativnost nameće i prodaje drugima.


Scholz & Friends: “Dramatic shift in marketing reality from Michael Reissinger on Vimeo.

Postanite “Mastermind” advertajzinga

Ontario College of Art & Design pripremio je sasvim zanimljiv master kurs vezan za dizajn u advertajzingu. Njihova print reklama ne ide sa ovde odomaćenim načelom “u obućara najgore cipele”, već jasno pokazuje kreativnost koju treba da prenose drugima. U formuli su ubačeni veliki umovi koji su uticali na marketing i biznis kakvog ga sada poznajemo, od Saatchija do Setha Godina, preko Zuckerberga.

Noć Reklamoždera – deveti put u Beogradu

Reklamu možemo posmatrati kao fenomen koji nam pomaže u shvatanju društva i njegovih rituala i procesa, prenoseći emocije, stavove autora, i pre svega propagandnu poruku. Ona se može svojom kreativnošću uzdignuti sve do nivoa umetnosti. Međutim, mnoge od nas reč reklama može asocirati i na dosadne spotove koje nas prekidaju u gledanju omiljene serije ili nekog drugog TV programa, ili nas vremenski odvajaju od početka dugo iščekivanog filma u bioskopu. Valja ipak uzeti u obzir da se one najkreativnije i najoriginalnije reklame često i ne zavrte na TV stanicama, jer ne prenose poruku dovoljno širokom segmentu potrošača, zbog svoje smelosti,  zato što ne stimulišu dovoljno na kupovinu, ili iz nekog drugog razloga. Takve se reklame često mogu videti samo na festivalima advertajzinga, ili na sličnim manifestacijama namenjenim uglavnom marketing profesionalcima. Za nas ostale, prilika da ih vidimo je Noć Reklamoždera sa 5 i po sati najzabavnijih, najraznovrsnijih i najsmešnijih reklamnih spotova, podeljenih u segmente poput automobilskih i fudbalskih reklama, naj-sexi spotova, propagandnih dela režisera Wim Wenders-a i Ang Lee-ja, advertajzing panorama iz Hong Konga, Rusije, Pariza…

I ove godine MasterCard Noć Reklamoždera se održava u Sava Centru, 4. i 5. decembra, sa početkom u 20.30. U Beogradu se održava 9. put po redu, ovoga puta sa temom velikog sportskog događaja koji nas očekuje – Univerzijade 2009. Pored prikazivanja reklamnih spotova, biće dodelene i nagrade za najbolju domaću reklamu, bilbord, non-profit kampanju, priznanja “Brand Srbija”, “Ambasador Reklamoždera”, i specijalno priznanje „Grand Slam” za doprinos razvoju advertajzinga u Srbij za Dragana Sakana, vlasnika agencije New Moment.

Za sve posetioce koji sačuvaju svoje ulaznice će biti organizovan i parti u klubu Pastic, 6. decembra, gde će muziku puštati DJ Tomas Lakujer iz Francuske. Proglašenje pobednika i uručenje nagrade publike za najbolju domaću reklamu će biti održano prve večeri manifestacije, a pet reklama za koje je publika glasala do danas i koje su ušle u finale su Pionirova “O, la la”, Prokredit banke “Potraga”, reklama Jelen piva “Stvarno važne stvari”, Državne lutrija Srbije “Ogrebao sam Audi” i reklama Minakve “Telefon”. Glasanje za najbolju reklamu i bilbord je i dalje u toku na zvaničnom sajtu.

Mikro-sajt i njegove prednosti u promociji brenda

Mikro-sajtovi predstavljaju web stranicu, ili više njih, posebno specijalizovanu za određenu namenu, često stvorenuza upotpunjavanje nekog drugog sajta. Suštinski, to je grupa povezanih informacija, vizuelno lepo upakovanih (uz vrlo čestu upotrebu Flash tehnologije), u potpunosti posvećena nekom brendu, liniji proizvoda, kampanji, nagradnoj igri, specifičnom proizvodu…

Prednosti i mogućnosti mikro sajtova mogu biti:

  • Uska fokusiranost kao njihova osnovna premisa
  • Zasebna adresa mikro sajta može biti vrlo pogodna stvar, pogotovo ako stekne određenu popularnost (i linkove sa drugih sajtova sa njom), čime će pomoći u povećanju pageranka glavnog sajta. Dakle, mogu biti vrlo koristan SEO alat.
  • Mogućnost uske orijentacije na ‘lovljenje’ poseta puta optimizacije za određene ključne reči.
  • Imaju veću ‘viralnu’ moć od standardnih sajtova, informacije o njima se lakše šire pomoću blogova, foruma, socijalnih mreža…
  • Mogućnost praćenja vizuelnog koncepta korporativnog sajta, ili kreiranje potpuno novog dizajna ukoliko se želimo distancirati od uobičajenih asocijacija na neku kompaniju.
  • Interakcija sa posetiocima putem web aplikacija, igrica, itd.
  • Zbog svoje male veličine lakše drži koncentraciju posetioca (najbolje stvari dolaze u malim pakovanjima :)
  • Pomažu u boljem pozicioniranju brenda proizvoda ili firme u mislima potrošača, jer, između ostalog, demonstriraju ozbiljnost firme u promovisanju svojih proizvoda i usluga
  • Olakšano ubeđivanje posetioca da ostave e-mail adresu ili neke druge podatke.
  • Praktično besplatno ispitivanje tržišta postojećih i potencijalnih potrošača putem anketa koje mogu biti formulisane na različite načine (iskustva sa proizvodom, problemi sa kojima se suočavaju…)
  • Posetioci mogu biti stimulisani na gorepomenute akcije pute nagrada, kupona…
  • Mikro sajtovi kao sateliti glavnog sajta mogu pružati dublje informacije na određenu temu.
  • Vrlo su korisni u situacijama kada nije moguće u kratkom roku prilagoditi kompanijski sajt novoj poruci, kampanji, proizvodu ili sličnom, drugim rečima. Povećanom fleksibilnošću omogućavaju lakše kreiranje integrisane marketing kampanje.
  • Manja cena produkcije zbog manjeg obima posla oko sajta.
  • Lakše praćenje ponašanja posetilaca na sajtu zbog manjeg broja stranica

Dobar deo ovih prednosti ostvaruje se tek kada se zadovolji odgovarajući kvalitet u produkciji mikro-sajta, stoga je ključno pažljivo planiranje i produkcija kako se ove prednosti ne bi pretvorile u nedostatke. Valja napomenuti da postoji i termin Mini-sajt, čije značenje se najčešće koristi kao sinonim.

Neki od primera za sve ovo su: LG Prada, Levi’s Glam, Cisco, JetBlue, JaffoRidža, Jelen Pivo, Plazma

Kod nas su mikrosajtovi slabije zastupljeni, u skladu sa opštim nivoom razvoja korišćenja interneta, ali valja pomenuti da se i tu stvari menjaju, kao što ste videli u gornjim primerima. Najnoviji mikro-sajt na našem webu je zasluga McCann PR-a, a uradjen je za Garnier Pure liniju preparata. U pitanju je vrlo zanimljiv primer komuniciranja sa potrošačima preko neta, gde se kroz dvosmernu priču o grehovima koje žene čine prema svojoj koži, nudi rešenje u vidu Pure kolekcije.