Monthly Archives: November 2008

Noć Reklamoždera – deveti put u Beogradu

Reklamu možemo posmatrati kao fenomen koji nam pomaže u shvatanju društva i njegovih rituala i procesa, prenoseći emocije, stavove autora, i pre svega propagandnu poruku. Ona se može svojom kreativnošću uzdignuti sve do nivoa umetnosti. Međutim, mnoge od nas reč reklama može asocirati i na dosadne spotove koje nas prekidaju u gledanju omiljene serije ili nekog drugog TV programa, ili nas vremenski odvajaju od početka dugo iščekivanog filma u bioskopu. Valja ipak uzeti u obzir da se one najkreativnije i najoriginalnije reklame često i ne zavrte na TV stanicama, jer ne prenose poruku dovoljno širokom segmentu potrošača, zbog svoje smelosti,  zato što ne stimulišu dovoljno na kupovinu, ili iz nekog drugog razloga. Takve se reklame često mogu videti samo na festivalima advertajzinga, ili na sličnim manifestacijama namenjenim uglavnom marketing profesionalcima. Za nas ostale, prilika da ih vidimo je Noć Reklamoždera sa 5 i po sati najzabavnijih, najraznovrsnijih i najsmešnijih reklamnih spotova, podeljenih u segmente poput automobilskih i fudbalskih reklama, naj-sexi spotova, propagandnih dela režisera Wim Wenders-a i Ang Lee-ja, advertajzing panorama iz Hong Konga, Rusije, Pariza…

I ove godine MasterCard Noć Reklamoždera se održava u Sava Centru, 4. i 5. decembra, sa početkom u 20.30. U Beogradu se održava 9. put po redu, ovoga puta sa temom velikog sportskog događaja koji nas očekuje – Univerzijade 2009. Pored prikazivanja reklamnih spotova, biće dodelene i nagrade za najbolju domaću reklamu, bilbord, non-profit kampanju, priznanja “Brand Srbija”, “Ambasador Reklamoždera”, i specijalno priznanje „Grand Slam” za doprinos razvoju advertajzinga u Srbij za Dragana Sakana, vlasnika agencije New Moment.

Za sve posetioce koji sačuvaju svoje ulaznice će biti organizovan i parti u klubu Pastic, 6. decembra, gde će muziku puštati DJ Tomas Lakujer iz Francuske. Proglašenje pobednika i uručenje nagrade publike za najbolju domaću reklamu će biti održano prve večeri manifestacije, a pet reklama za koje je publika glasala do danas i koje su ušle u finale su Pionirova “O, la la”, Prokredit banke “Potraga”, reklama Jelen piva “Stvarno važne stvari”, Državne lutrija Srbije “Ogrebao sam Audi” i reklama Minakve “Telefon”. Glasanje za najbolju reklamu i bilbord je i dalje u toku na zvaničnom sajtu.

Mikro-sajt i njegove prednosti u promociji brenda

Mikro-sajtovi predstavljaju web stranicu, ili više njih, posebno specijalizovanu za određenu namenu, često stvorenuza upotpunjavanje nekog drugog sajta. Suštinski, to je grupa povezanih informacija, vizuelno lepo upakovanih (uz vrlo čestu upotrebu Flash tehnologije), u potpunosti posvećena nekom brendu, liniji proizvoda, kampanji, nagradnoj igri, specifičnom proizvodu…

Prednosti i mogućnosti mikro sajtova mogu biti:

  • Uska fokusiranost kao njihova osnovna premisa
  • Zasebna adresa mikro sajta može biti vrlo pogodna stvar, pogotovo ako stekne određenu popularnost (i linkove sa drugih sajtova sa njom), čime će pomoći u povećanju pageranka glavnog sajta. Dakle, mogu biti vrlo koristan SEO alat.
  • Mogućnost uske orijentacije na ‘lovljenje’ poseta puta optimizacije za određene ključne reči.
  • Imaju veću ‘viralnu’ moć od standardnih sajtova, informacije o njima se lakše šire pomoću blogova, foruma, socijalnih mreža…
  • Mogućnost praćenja vizuelnog koncepta korporativnog sajta, ili kreiranje potpuno novog dizajna ukoliko se želimo distancirati od uobičajenih asocijacija na neku kompaniju.
  • Interakcija sa posetiocima putem web aplikacija, igrica, itd.
  • Zbog svoje male veličine lakše drži koncentraciju posetioca (najbolje stvari dolaze u malim pakovanjima :)
  • Pomažu u boljem pozicioniranju brenda proizvoda ili firme u mislima potrošača, jer, između ostalog, demonstriraju ozbiljnost firme u promovisanju svojih proizvoda i usluga
  • Olakšano ubeđivanje posetioca da ostave e-mail adresu ili neke druge podatke.
  • Praktično besplatno ispitivanje tržišta postojećih i potencijalnih potrošača putem anketa koje mogu biti formulisane na različite načine (iskustva sa proizvodom, problemi sa kojima se suočavaju…)
  • Posetioci mogu biti stimulisani na gorepomenute akcije pute nagrada, kupona…
  • Mikro sajtovi kao sateliti glavnog sajta mogu pružati dublje informacije na određenu temu.
  • Vrlo su korisni u situacijama kada nije moguće u kratkom roku prilagoditi kompanijski sajt novoj poruci, kampanji, proizvodu ili sličnom, drugim rečima. Povećanom fleksibilnošću omogućavaju lakše kreiranje integrisane marketing kampanje.
  • Manja cena produkcije zbog manjeg obima posla oko sajta.
  • Lakše praćenje ponašanja posetilaca na sajtu zbog manjeg broja stranica

Dobar deo ovih prednosti ostvaruje se tek kada se zadovolji odgovarajući kvalitet u produkciji mikro-sajta, stoga je ključno pažljivo planiranje i produkcija kako se ove prednosti ne bi pretvorile u nedostatke. Valja napomenuti da postoji i termin Mini-sajt, čije značenje se najčešće koristi kao sinonim.

Neki od primera za sve ovo su: LG Prada, Levi’s Glam, Cisco, JetBlue, JaffoRidža, Jelen Pivo, Plazma

Kod nas su mikrosajtovi slabije zastupljeni, u skladu sa opštim nivoom razvoja korišćenja interneta, ali valja pomenuti da se i tu stvari menjaju, kao što ste videli u gornjim primerima. Najnoviji mikro-sajt na našem webu je zasluga McCann PR-a, a uradjen je za Garnier Pure liniju preparata. U pitanju je vrlo zanimljiv primer komuniciranja sa potrošačima preko neta, gde se kroz dvosmernu priču o grehovima koje žene čine prema svojoj koži, nudi rešenje u vidu Pure kolekcije.

Marketinški događaj godine – proglašenje najuspešnijih i najboljih

U petak, 14.11.2008. godine, organizovan je događaj pod pokroviteljstvom Privredne komore Srbije, a u organizaciji agencije Mark-planetak, izdavača časopisa Taboo. Na njemu su dodeljene nagrade pod simboličnim nazivom “Punom parom napred”, namenjene najboljim i najuspešnijim firmama i pojedinacima iz oblasti marketinga u našoj zemlji. Ova priznanja dodeljena su rangiranjem ostvarenih rezultata poslovanja primenom pet kriterijuma: ostvareni poslovni prihod u 2007. godini, bruto plate i nadoknade, ostvarena dobit (pre oporezivanja), ostvareni neto prihod „revenue” i broj stalno zaposlenih radnika, dok su marketinška ličnost i događaj godine birani glasovima saveta suizdavača časopisa TABOO.

Dobitnici nagrada su:

Oglašavanje u medijima u 2008. godini

Na oglašavanje u medijima u 2008. godini potrošiće se 206 miliona evra, a najviše novca slilo se u TV kase – ravno 113 miliona evra – kaže za Biznis Darko Broćić, direktor agencije „AGB Nielsen Media Research”.

Podaci do kojih je došla ta agencija govore da je najviše novca potrošeno na oglašavanje na televiziji – 113 miliona evra, potom u štampanim medijima – 54 miliona evra, na oglašavanje na bilbordima i plakatima otišlo je skoro 26 miliona evra, dok je cifra skromnija kad je reč o reklamiranju na radiju – devet miliona evra. Takođe, u 2008. na oglašavanje u bioskopima i putem interneta utrošiće se četiri miliona evra.

Za oglašavanje u medijima u Srbiji je u 2005. godini potrošeno 95 miliona evra, a u narednoj 2006. otišlo je 20 miliona evra više. U prethodnoj 2007. godini zabeležen je ogroman skok na 175 miliona evra. Za sada procene govore da će u 2008. godini medijsko tržište u Srbiji biti „teško” 206 miliona evra.

– Među pet najvećih oglašivača u Srbiji nalaze se kompanije „Prokter i Gembl”, „Koka-Kola”, provajder mobilne telefonije „Vip”, „Henkel” i još jedan mobilni provajder – „Telenor” – kaže Broćić.

Televizija sa najvećim brojem reklama je TV Pink, dok je drugo mesto zauzeo RTS. Broćić napominje da se pretpostavlja da po broju reklama iza Pinka sledi RTS, što objašnjava razlikom između oglašavanja na komercijalnim televizijama i javnom servisu.

– Komercijalne televizije imaju pravo na 12 minuta reklama u okviru jednog sata, dok je RTS-u, kao javnom servisu Srbije, na raspolaganju polovina tog vremena. Otuda i ne čudi, po prirodi stvari, da se najviše reklama emituje upravo na komercijalnim televizijama, kako zbog pomenutog ograničenja, tako i što javnom servisu jedne zemlje pripada i malo drugačija uloga. Nakon ove dve televizije, slede „B 92″, TV „Fox”, pa svi ostali – kaže Broćić.

On objašnjava da je Srbija u odnosu na zemlje u regionu vrlo slična u segmentu reklamiranja i da nikako ne stoji podatak, koji se pojavljivao u medijima, kako se u Hrvatskoj na marketing potroši pet puta više novca nego u Srbiji.

– Ako se pogleda situacija u regionu, Srbija je dosta slična sa ostalim zemljama. Naročito su slične Srbija i Hrvatska, kao dva najjača tržišta, izuzimajući slovenačko, koje pripada Evropskoj uniji, i gde su štampani mediji ispred televizije. Neke zemlje imaju veće budžete za print nego za televiziju, a primer je Nemačka. U manje razvijenim zemljama vlada predominacija televizije, na koju odlazi blizu 80 odsto ukupnog budžeta namenjenog reklamama. Kako se tržišta razvijaju i raste količina novca, u porastu su i drugi mediji, pre svega štampani mediji. To polako umanjuje udeo koji odlazi na televiziju. Hrvatsko tržište jeste veće, grubo govoreći, za nekih 20 odsto. Ali, nikako ne stoji da se na marketing kod naših suseda potroši pet puta više – govori Broćić.

Teza da budžeti za oglašavanje zavise od ukupne političke i ekonomske situacije u jednoj zemlji sasvim je logična, kaže on, jer se na stabilnim tržištima, koja su u razvoju, više ulaže, dok je na onim sa nestabilnom političkom situacijom, gde su tržišta u stagnaciji, budžet za oglašavanje daleko manji.

– Procene govore i da u narednim godinama na oglašavanje na internetu neće otići više od deset miliona evra, jer je u Srbiji internet u povoju. Svega 40 odsto populacije ima kontakt sa internetom, a oko deset odsto ima brzi internet, gde oglašavanje jedino i ima smisla. Tačno je da internet raste iz godine u godinu, ali dok ne dobije svoj puni zamah, oglašavanje će biti relativno skromno – kaže Darko Broćić, direktor agencije „AGB Nielsen Media Research”.

Izvor: Biznis Novine